Наша књижевност

1941

У тој земљи ни зечјој стопи непријатељ веровати не сме, ни трагу воловских копита. Договори су можда тајни

и жетелачке песме

и удари шумских секира и успаванка уз колевку скрита.

КРВАВА БАЈКА Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.

Исте су године

сви били рођени,

исто су им текли школски дани, на исте свечаности

заједно су вођени,

од истих болести сви пелцовани, и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану,

умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану.

А педесет и пет минути

пре смртног трена

седела је у ђачкој клупи чета малена

и исте задатке тешке решавала: колико може путник ако иде пешке.... и тако редом.

Мисли су им биле пуне истих бројки,

и по свескама у школској торби бесмислених лежало безброј петица и ДВОЈКИ.

Прегршт истих снова