Наша књижевност

о%

Е | “ |

2. #

|> РА

Ми пе аи.

и истих тајни родољубивих и љубавних стискали се у дну џепова. И чинило се сваком

да ће дуго да ће врло дуго, трчати испод свода плава док све задатке на свету не посвршава.

= Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је јуначком смрћу чета ђака Е у истом дану. Дечака редови цели узели се за руке и са школског задњег часа на стрељање пошли мирно као да смрт није ништа. Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта.

КРИЛАТА ЗЕМЉА

Кад год пати, срце добија крила.

Крвава земљо, сад ми личиш на ласту

у коју страховита снага слази кад угрожено гнездо у огњу спази и кроз буру се до њега пробија.

Крвава земљо, срцу ти расту крила

тешка и снажна, не као палерје анђелчади, ни као светла пера прадедовских вила; ти се ломиш сад као у заоблаченој бури

орао млади.

Туђинска рука сву те је избола,

али ране су ти као свитци над житом

пуне сјаја,

као талас срце ти набујава

и са другим се таласима спаја што светом воде узбуркана кола.

ЊЕ