Наша књижевност

28

ЈУ

5 __-__ Наша књижевност

ш

СВАКИДАШЊА ПИТАЊА

— Јесам ли то ја, ја иза ове жицег

— Ја, и нико други!

—- Јесам ли ја тај сужањ што га стража са куле чувар — Ја сам, што те то чуди2

— Да ли је то мој глас што се на број одзива Ветрови, куд га однесте>

— Зар је та сен моја и буна та — моје лице> — Јесте!

А чија, чија је рука ово, врела и сува, по којој се, ето, зрак Сунца касног слива, чија је то рука пала на прозор тавнице>

— Ма да ли сам то ја стиснуо пест испод ове жице»

Герлиц, фебруара 1942

У УПАМТИ !

Треба ухватити птицу, изгубљену над Шлеском, једину, и дрвену бараку, и псовку сваку, и изгужване шињеле. Упамти: чемер и глад, и очи мутне што су испиле даљину, и небо запамти црно и снегове ове беле!

У срцу да гајиш лик сваког свог друга — за њим су жица Е и борови.

Ниједан дан, ниједан сан да их после не збрише.

Не слушај боле своје, него друга тог што ти о кући говори

и никад га не заборави више!

Герлиц, фебруара 1942 МИЛАН ДЕДИНАЦ

ои