Наша књижевност
3
Дечак осећа одвратност при помисли да са тим уџбеницима мора провести годину дана и из њих редовно учити, а мрзи их већ сада, и њих и све што је у њима не само писано и шарано него и штампано. Са таквим уџбеницима и са својим старим сном о неким чистим, лепим књигама у којима на нетакнутим, белим страницама пишу крупним и разговетним словима нека горда и радосна открића, дечак је отпочео и трећи разред. Али тај трећи разред доносио је бар једну наду и једно пријатно обећање. Од трећег разреда па навише ђаци имају право да се служе гимназијском библиотеком из лепе и научне књижевности. Прве две године свога школовања дечак је толико пута мислио на тај тренутак кад ће и он смети да оде, у одређени дан и сату недељи, и да из те књижнице узме на читање неко од оних илустрованих дела која је гледао код старијих другова. Он је из разговора са тим старијим друговима знао наслове многих књига које садржи та мала гимназијска библиотека, слушао је како расправљају о њиховој садржини и долазио је сам себи ситан и неук, и само желео да и он дорасте до трећег разреда и до библиотеке.
Првог уторника после подне он је међу првима стојао пред закључаним вратима библиотеке и чекао на професора библиотекара. Кад се професор појавио и кад је откључао врата и пустио их у хладовиту, уску собу, по чијим су зидовима били ормани пуни књига, за дечака је наступило остварење једног дуго сањаног и живо жељеног тренутка.
Ђаци из виших разреда дошли су први на ред. Професор, дебео, риђ човек, брзих покрета и оштре речи, стављао је своје примедбе, препоручивао једне књиге, одговарао од читања других. Дечака је бунио његов суви и подругљиви начин говора о тако великим и свечаним стварима, али он је сваког тренутка заборављао на професора и на ђаке и само гледао књиге, поређане иза стакла, и маштао о свему што може да буде написано и насликано у тим књигама, и већ сада осећао као бол то што мора да се одлучи само за једну књигу и њу затражи. Мислио је каква би то срећа била и како би одмах с њега пао тај болни терет, кад се не би морао одлучивати и кад би могао да мирно и слободно прегледа сва три ормана и да разгледа све књиге и листа по њима. Шта је једна књига; па и најлепша, кад човек зна да постоје толике стотине и хиљаде других књигаг Бар три четири кад би могао да добије па да не стрепи, док чита једну од њих, да ће за који сат доћи до краја и да неће имати шта да чита. Овако, сваког уторника једну књигу, па и то само од оних које су за његов разред, које професор одобри, и још под условом да ни из једног предмета не добије лошу оцену. Све условљено, ограничено, тесно и оскудно. А ипак постоје у свету библиотеке, постоје толике књиге и постоје људи који их слободно читају. И он не жели много, четири пет књига о разним путовањима по разним крајевима света. Само да