Наша књижевност

3

32 - - ПАЗИ Маша књижевност

може ону коју чита да наслони на оне три или четири које ће читати доцније, и да понекад погледа истовремено у две књиге, само да поглед баци. Не зна зашто, али чини му се да би то било остварење његове највеће жеље.

—- Јеси ли ти дошао да спаваш овде или да узмеш књигу»

Тргнуо га је из тих маштања професоров глас, резак и нестрпљив, али дечак је имао муке да се прибере. Није био ни приметио кад је дошао ред на њега. Са леђа су га гурали другови и смејали се. Пред њим, сасвим пред њим, стојао је отресити, риђи професор. Видео му је јаке песнице, моћан врат, кратко шишану црвену косу, опуштене бркове и зелене очи тврда и подругљива погледа, очи човека који зна шта хоће и шта треба да се ради и који и од других неумољиво тражи да то исто знају о свакој ствари и у сваком тренутку.

Дечаку се чинило као- да је одједном и неочекивано постављен на неку претешку и немилосрдну пробу. Најлепше што је имао од библиотеке — то је двогодишња жеља и мисао на њено остварење -= сад је прошло. Грубо пробуђен, ухваћен у маштањима као у кривици, он је био збуњен и уплашен. Нарочито се бојао да му професор не надене неки подругљив надимак, јер је имао обичај да то чини, а после кад ђаци прихвате то подругљиво име, нико му га неће скинути.

— Дакле, шта је по вољи» — продужи професор иронично.

— Ја бих... Молио бих о путовањима... муцао је изненађен дечак.

— Ти би, молио би... Ти сам не знаш, чини ми се, шта хоћеш, каже професор и маша се за једну кратку, одебљу књигу, уноси дечаково име у списак, и предаје му је жустро.

— Хајдемо даље!

Дечак се повлачи збуњен, мислећи само да је овог пута срећно избегао надимак. Разгледа књигу која на корицама има слику у бојама, све сами снег и лед, и наслов: Експедиције у поларне крајеве.

Силазећи споро низ степениште и застајкујући на свакој степе. ници, он је отварао књигу на местима где су биле слике поларних предела, са леденим бреговима, саоницама које вуку пси и снежним шаторима. Лице му је још горело и руке подрхтавале од малопређашњег сусрета са професором библиотекарем. Непријатност и хладноћа тога сусрета вејала је из свих тих поларних фотографија и са сваке странице те престареле, рђаво повезане и много употребљиване књиге. ИЗА 5 То су дакле те лепоте и та задовољства која човека чекају кад стекне право да се служи библиотеком!

Загледан у те слике, са помешаним осећајима повређеног самољубља, разочарања и љубопитства, дечак је погрешно стао на једну излизану степеницу, повео се, затетурао и најпосле дочекао рукама о зид, али је при том испустио књигу која се откотрљала низ сте-

аи

| | | 3 , :