Наша књижевност

Пет песама

49

ПРЕД СТРЕЉАЊЕ

О знам, да ми смрт круг тела опкољава и да сад последњи голуб из њег лети. Ја дижем крваву кошуљу —- застава на јарболу брода — јер ваља почети.

За све што сам хтео морао сам дати откуп у месу: радост и борење,

а кб млад љубавник што највише пати од смрти, још слутим светлост кб вољење.

Тама је без лица, а смрт није мрачна. И вино у жили још није проврело! „Ђубав, сестра млађа, жуди бесконачна цуру која није и нема још тело.

И брати драгану коју смо још снивали, снажну и нежну, да и после сто лета

женски осети страст што смо изливали из груди у талас срцоликог света.

Види је већ кроз ноћ; маше из далека: скакутави батић звонца за врбица!

О лепша је цура од латица река

и распеванија птичја јабучица.

Ех, време, брже — недосањане приче! Погледај: прстићи ведрији од јата светлих ученица кад трче и личе једна на другу кб осмех близнака

машу ми у сусрет — а смрт опкољава борг тела. Последњи голуб из њег лети. Дигнимо крваву кошуљу — застава на јарболу дана кад ваља умрети.

ДЕВОЈЦИ У ЖИЦИ Ја долазим с брда — пуцањ преко њива; са мном, дрхтајима лиснате кошуље звонећи низ вале ражи плива, плива слобода девојци коју ланци жуље,