Наша књижевност

Главни јунак, Младен, има нечега и вертеровског и бајроновског у исти мах. То је човек великих осећања, врло честит и јак карактер, спреман да се жртвује за правду, отаџбину и љубав. Заљубљен је у Ружу, која га такође воли, али је мајка даје богатом Лаљики. Тај Лацика је сасвим противан тип Младену: неваљао, ренегат и без икаквих осећања за српски народ. После Ружине удаје, Младен из очајања одлази у свет. Блед и тужан, он стално мисли о својој несрећној љубави и као утеху жели смрт. Кад чује да цену његовој земљи плануо рат, он се враћа да би се борио за отаџбину. Кад је једном хтео да се види са Ружом, зароби га Лацика са својим Мађарима, те Младен убрзо буде.осуђен на смрт. У тамници га посећује Ружа и он дуго с њом разговара о њеној и својој судбини. Најзад, Младена поведу да га погубе, али га његови пријатељи убију из заседе, само да Лацика не-би триумфовао. Лацика такође погине из освете. - =

Општа места романтичарских романа могу се опазити одмах. Несрећна љубав и осећаји према Ружи већ удатој, то је сасвим вертеровски елеменат. Лутање Младеново из очајања и тражење смрти, сасвим су бајронски. Цео Младен дат је потпуно као многи јунаци из савремених романа на западу.

Али садржина, њене перипетије и проблематика романа, наши су и оригинални, Атанацковић је дао роман из савременога живота свога краја, с личностима и проблемима из његове околине. То је крај где се косе експлоататори, мађарске или помађарене спахије, са својим српским кметовима. То је крај где се сукобљавају два света, словенски и угро-германски, и два хришћанства, западно и источно. То је, најзад, крај где су се у његово време о Буњевце и Шокце почеле борити две нације, мађарска и српска, да их присаједине својој култури. Радња се збива у мађарској буни 1848, која је много утицала не само на пишчева осећања и идеје, него и на ток његова живота. Та бурна година нагнала га је да се склања у Беч и Париз и да инспи-

рисан догађајима узме за позадину и атмосферу свога романа гра-

ђански рат између Срба и Мађара.

Савременици су у неким личностима овога романа пронашли своје суграђане. М сам јунак романа, Младен, постојао је бар донекле. То је сам писац, који је причајући љубав Младена и Руже, испричао уствари своју несрећну љубав према Паулини Арадској из Суботице и своја путовања по Европи. Цела шеста глава испуњена је описима пута по мору, преласка преко Светога Готхарда, бављења по Ита: лији и Алжиру.

Све би то већ довољно доказивало оригиналност овога романа. Извесна схватања, национални и социјални став пишчев, још више то доказују. Два идола су две љубави његова јунака: љубав према жени и љубав према отаџбини. Али љубав према Отаџбини није банална и површна. Живећи у народу који је патио двојаку патњу: и од државних