Наша књижевност

РУКОВЕТИ СТЕВАНА МОКРАЊЦА

(ПОВОДОМ ДЕВЕДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ОД РОЂЕЊА)

__У целокупној нашој музичкој литератури, не само српској него добрим делом и оној осталих југословенских народа, нема дела које је било од тако пресудног утицаја на развој наше музике и дубље продрло у широке народне слојеве од руковети Стевана Мокрањца. Не треба се варати да су то можда композиције за масовно певање, те да су на тај начин дошле до толике популарности: оне су ипак сложеније структуре и за извођаче крију знатне тешкоће. Али оне су праве композиције за масу, и то у најбољем смислу речи. Култ руковети преношен је с једне генерације певача на другу. Данас је немогуће замислити концертни програм наших хорова, разуме се ако тај програм жели да буде потпун пресек кроз најбоље у нашој вокалној музици, без Мокрањца, без његових руковети или „Козара“. Популарност ове музике је подједнако велика како код хорских певача, њених извођача, тако и код слушалачких маса. Руковети су постале чаробна реч за нашу музичку публику. Њихово је дејство снажно и дубоко, а опробано је са значајним резултатима и ван гра-_ ница наше земље. Утисак који руковети остављају на слушаоца може се рећи да је уметнички реалан и то не само код нашег човека, него и код странца који је ослобођен свих оних локалних слабости и наклоности које бисмо имали ми према нашим народним мелодијама. Ни после шездесет и две године откако је створена прва, а тридесет и шест година последња, руковети нису изгубиле од своје елементарне непосредности и свежине, — премда је европска музика кроз тај период доживела читаву револуцију у идеолошким и стилским схватањима уметности. Једном речи: руковети су у сваком смислу постале класичан узор наше музике.

Вредност и значај руковети могу се у потпуности оценити ако се прво осврнемо на развој наше музике у ХЛХ веку. Стварни почетак српске уметничке музике, ако прескочимо оно неколико трудбеника, уствари љубитеља и више или мање спретних аранжера (Н. Ђурковић, А. Николић, Ј. Шлезингер, Ј. Пачу), везан је за име Корнелија Станковића. То је први наш музичар од струке код кога је јасно изграђена свест о уметничком позиву и тачно опредељене границе култур-