Наша књижевност

__Руковети Стевана Мокрањца

не мисије. Његов рад пада у сред нашег националног романтизма и Омладинског покрета око 1860 г., с којим је у тесној вези.) Код Станковића и његових непосредних следбеника (Мите Топаловића и Аксентија Максимовића) идеја о националном стилу у музици, мада је била јасно постављена и изражена у смислу Вуковог учења и тежњи Уједињене омладине српске) у практичној примени није дала неке значајније резултате. Њима су недостајали естетски и формални квалитети, истинска стваралачка снага за овај посао, Прво, у избору фолклорног материјала, затим у његовој техничкој обради, наши први композитори нису увек били дорасли овом тешком и одговорном задатку. Њихове обраде народних мелодија су наивне, плитке, штуре, кратког даха, без дубље и шире развијене психолошке основе, једном речи — дилетантске. Ови радови данас имају само историску вредност, као основа на којој се доцније изградила и развила наша уметничка музика.

Појава Јосифа Маринковића седамдесетих година значила је висок уметнички ступањ према претходницима. Обдарен истинским талентом романтичарски одушевљен својом уметношћу, уз то још и са композиционо-техничком спремом европског ступња, Маринковић је био позван да као један од првих подигне нашу музику на уметничку висину. Он је прихватио национални правац Корнелија Станковића и, поред оригиналних радова, почео је скупљати народне мелодије које је са пуно спретности хармонизовао и обрађивао, састављајући из њих облике које је најпре назвао сплетовима, а затим колима. То је скуп од више мелодија које су сложене по принципу контраста (углавном у темпима) и чији се прототип форме налази у Листовим рапсодијама. Маринковићева хармонска решења народних мелодија су први позитивни резултати у овој области наше музике. Међутим, он није много полагао на дубљи унутрашњи однос песама које сачињавају коло. Као композитора оригиналне инвенције њега је више привлачио мотивски рад, док је кола састављао у намери да наше народне песме прикаже у целовитом и непатвореном стању. Због тога кола (она која су оригинални радови) у погледу облика остављају утисак потпуриске фрагментарности. Својим формалним и техничким решењима Маринковић је извршио знатан утицај не само на своје следбенике, него и на самог Мокрањца. Ипак његов првенствени значај не лежи у томе, "већ у изграђивању уметничких принципа нашег музичког језика. У том погледу његове соло песме и хорови (нарочито „На Велики Петак“, за мешовити хор, сола и клавир, на стихове Змаја Ј. Јовановића, можда најбоља наша оригинална композиција из Х1Х века) стоје на првом месту.

1) Ј. Скерлић: „Омладина и њена књижевност“, стр. 219. 2) К. Станковић: „Србске народн= песме“, (предговор), књ. [, 1862 у Бечу.