Наша књижевност

културне тежње и потребе друштва, Мокрањац, по угледу на Вука и Корнелија, скупља народне мелодије, обрађује их уз стално и неуморно вршење хармонских анализа и експеримената, и уноси их у сложене форме, које назива руковетима.

Није нетачно мишљење да је Мокрањац узор за своје руковети имао у Маринковићевим колима.) Само у руковетима је спроведен дубљи психолошки однос између појединих ставова, услед чега се губи и неутралише утисак потпуриске раскиданости. Према томе руковети, нарочито оне формално успелије (П, У, УБ, УШ, Х, Х, ХИ и ХМ) имају по спољашности рапсодичан облик, у коме је зрело и доследно спроведен психолошки развој и органско јединство тонског става. Чисто реалистичким поступком Мокрањац је успео да створи нови тип облика, „вокалну рапсодију ') у којој је постигао то: „да се суштина народнога осећања, тако многоличног, разноврсног и сложеног, а тако лаконски казаног, не само захвати из споја супротних расположења у што потпунијој мери, већ изрази у својој општености (не појединачности), дакле типичности и на тај начин подигне на виши степен уметничком трансформацијом“ (Др В. Вучковић). -

У свих шеснаест руковети (петнаест руковети и „Приморски на-

пјеви“, који су рађени такође у облику руковети) Мокрањац је показао поуздан укус и строг критеријум при одабирању материјала. Он је радио по утврђеном систему, управо са истраживачком мето ичко шћу. Па ипак, његова уметничка интуиција прожимала је сваки његов рад. Тако он две врло сродне, по мелодиском кретању и типу тоналитета скоро једнообразне песме, обрађује на сасвим различит начин. То су почетне песме за 1 и У руковет. Нежна и наивна лирика у првој песми добила је у мекој и топлој хармонској обради одговарајуће тумачење: ;

Бојо ми Бојо, драга душо моја,

У киту те китим, за фесом те носим, Дођи, драга, седи, драга, хај, хај, хај! Дођи, драга, до мене,

У другој песми, из „Пете руковети“, задихан темпо, испрекидан ритам, уопште целокупна музичка обрада показују живљу драмску покретљивост која жели да илуструје стихове:

Шта то миче кроз шибљиче»

Стој доро, стој добро, 2:

Стан“, стан, етан девојко душо моја, 5 Стој не бегај!

Драмски елемент је особито снажно изражен у песми „Леле Стано _ мори“ из „Пете руковети“, где је Мокрањац показао способност за

1) К, Манојловић: „Споменица Ст. Ст. Мокрањцу“, стр. 132. #) Др. М. Милојевић; „Музичке студије и чланци“, |, стр. 102.