Наша књижевност

О Е

Ма АИ а и и:

264 _ Наша књижевнсст

импровизацију: да од примитивног народног мотива изгради читав став од највеће динамичке експанзије. У УГ руковети (песме о Хајдук Вељку) изражена је херојска тематика наше народне музике.

Здрав и свеж народни хумор добио је у Мокрањцу одличног музичког интерпретатора. Њега има на доста места и свуда је изврсно обрађен: у 1 руковети („Рече чича да се жени“ и „Имала баба једно момиче“), у П руковети („У Будиму граду чудно чудо кажу“), у Ш руковети („Овако се кућа тече у механи свако вече“), у УП руковети („Посеја дедо големата њива“), у ХГ руковети („Калуђере црна душо, ајде, де“) и, изнад свега, дивни и ненадмашни хорски скерцо „Козар“.

По формалној структури све руковети имају заједничку основу, мада свака од њих има свој засебан тип. Ипак, по концизности форме и снази израза издвајају се две руковети које претстављају врхунац Мокрањчевог стварања. То су „Пета руковет“ и „Десета руковет“. Сва она бујна техника и вештина мајстора хорског става, у чему Мокрањац и данашњим композиторима служи као узор, дошла је у овим руковетима до зреле примене. Исто тако овде је постигнут највећи домет и у обради тематског материјала, који је пробран са зрелим искуством и укусом.

„Пета руковет“ носи поднаслов „Из моје домовине“, што значи да је састављена од песама из Шумадије. То је најобимнија, а са Х руковети и најмонументалнија од свих руковети. Састављена је од 10 песама, што би могло навести на помисао да је мноштво разнородног материјала могло утицати на јединство облика. Међутим облик ове руковети је сажет и чврст, пун прелива у бојама и динамици, са одлично нађеним контрастима. Једном речи, руковет пуна здравља, полета и виталне снаге,

Први део почетне песме „Шта то миче кроз шибљиче“ (у балканском 2-тоП-у, тј. природни мол са повишеним ЈУ и МГ ступњем лествице) дат је унисоно са целим хором и има карактер оних монументалних симфониских почетака старих класичара. Затим наступа контраст: „А што си се, Јано, росом оросила“ (О-диг) нежна пасторална песмица у спором темпу. Наново се чује драмски мотив увода са другом строфом. „Да л' је срна, ја л кошута“. Овај троделни облик био би као нека интродукција у руковет.

Други део руковети наставља се одмах у лаганом темпу песмом „Коња седлаш, куд се спремаш“ (2-тоћ), коју изводи дует сопрана и тенора уз оргуљску пратњу мешовитог хора. На ову се песму надовезује као припев „Повела је Јела два коња на воду“ (С-аиг), коју почињу сопрани уз мирну и широку фанфарску пратњу алтова, да је затим преузму тенори и басови у истој хармонској конструкцији. После једног неочекиваног прекида са „ој“ (2 такта), широког и унисоног у свима гласовима, песму наставља цео хор заједнички и подиже је у субдоминантни тоналитет (С-аиг). у

> плиса -Заи Мии