Наша књижевност

172

"Наша књижевност

нити социјалан већ претставља пуно негирање сваког људског морала и сваке прогресивне социјалне мисли. Марковићев велики човек је био велики борац за народна права, слободе и културни развитак и имао је строго одређен историски задатак — управо да буде „со земље“, да буде квасац који је могао и требало да одигра позитивну револуционарну историску улогу фермента, организатора и руководитеља револуционарног покрета радника, сељака и балканских народа који су се борили за ослобођење. Није случајно сам Марковић започео своју публистичку социјалну делатност оснивањем радничких новина „Радник“ и није случајно пред крај свога живота у "Раду 1884 године изашао са великим чланком, у коме се види, као што је рекао и Веселин Маслеша, да није ни за јоту отступио од својих основних принципа које је био развио још у својим првим чланцима. Светозару Марковићу припада велика историска заслуга што је успео да изгради читаво поколење борбених кадрова интелигенције, који су после њега продужили његово велико револуционарно дело. Истина, неки од њих изневерили су његове социјалистичке принципе и идеале. Слободан Јовановић у овом случају покушава да уједе учитеља, заснивајући то на чињеници да су неки Марковићеви ученици — будући радикали — постали не само издајници социјализма, већ и бескрупулозни буржоаски каријеристи, и чак цинични. Не може да се порекне, што се тиче те господе, да тврђење Слободана Јовановића садржи извесну дозу истине, За несрећу по Слободана Јовановића прави ученици Слободана Јовановића нису били буржоаски радикали, већ српски социјалисти, који су и поред свих својих грешака и лутања остали, опште узевши, верни своме великом учитељу и смело продужили његово велико ослободилачко дело које се у нашим данима пред нашим очима завршило грандиозном историском победом над српском и балканском реакцијом и над фашизмом и довело нас до непосредног остварења највиших прогресивних идеја и идеала Светозара Марковића, Смело тврдим да је српски и читав југословенски народно-ослободилачки покрет продужио н довео до логичног завршетка и пуне победе управо дела Светозара Марковића. А тај покрет дао је знамените хероје, беспримерно поштене борце против фашизма и реакције, истинске титане прогресивне људске мисли и истински велике људе, вође револуционарног југословенског народа, као што су то руководиоци народно-ослободилачког покрета у Југославији, а на првом месту његов легендарни вођа Јосип Броз Тито. Сви ми знамо ко је Јосип Броз Тито, али не треба заборавити да се управо у његовој личности и у личности свих великих синова револуционара, антифашиста и демократа данашње Југославије у значај ној мери остварила идеја Светозара Марковића о улози и значају истински велике историске личности. И сви ти народни борци и хероји довешће до коначне победе велико ослободилачко дело коме је читавог живота служио и за које је мученички умро њихов први ве-