Наша књижевност

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД

О ЗНАЧАЈУ ЉУБОМИРА ИВАНОВИЋА У ЦРТАЧКОМ ВАСПИТАЊУ

Смрт је истргла оловку из руке Љубомира Ивановића, једног од најбољих познавалаца и приказивача природе наших крајева. Уметниково обимно цртачко завештање претставља добро вредно пажње. Ти многобројни листови одолевају у многом погледу променљивом укусу времена, јер везују савршено занатство са уметничким талентом.

На уметност цртања, основни елеменат уметничког образовања, у оним временима у којима је Љубомир Ивановић израстао и деловао, није обраћано довољно пажње. Импресионизам је увео једну епоху толико одушевљену открићем ваздушног и светлосног сликарства, да је потцењивала, па чак и искључивала, све остале елементе уметничког стварања, пре свега композицију и изградњу слике, студију структуре, па чак и психолошко продубљивање и уживљавање у људску судбину.

То што се Љубомир Ивановић, који је, након уметничког студија у Минхену, познавао не само све графичке, већ и сликарске технике, посвећивао све вишг, а потом и искључиво цртачком стварању, дало му је, више но иједном другом уметнику наше земље, могућности да са великим савршенством овлада техником и занатством цртања.

У првој фази његовог стварања, његово цртачко дело има строге графичке облике. Јаче је. спојено са академским интерпретирањем и техникама бакрореза и дрвореза. У једној каснијој фази, уметник је ублажио строгост свог цртања у корист широког, меког, мање контурирајућег потеза, који је на црнобели

цртеж преносио ниансирану игру светлости и сене и лебдећу атмосферу импресионизма. Можда је то неиспуњена чежња за сликарством што изазива све јаче сликарске преокрете стила. Свим ступњевима скале, од засићено црног до јасно и растресито светлог, моделира материју, камен, дрво, лишће и земљу, тако да се материјално и сликарски осећа. У супротности са импресионизмом, Ивановић ради своје слике са композицијом и труди се да негује поделу простора; дајући натуралистичку верност детаља, која у пејзажима и градским сликама приказује разноликост и обиље облика нашег завичаја. Љубомир Ивановић је много пута прокрстарио Босну и Србију, Далмацију и Македонију. Портретирао је куће и улице, мостове и обронке, куле и пребивалишта: трг у Скопљу, воденица код Јајца, двор у Сењу, муслиманска четврт у Велесу, једна стара улица у Шибенику, градски улаз у Призрену, поглед на Охридско Језеро.

Велико ткиво из живота и камена, плима и осека из тока времена, могли су проћи крај нас. Али је уметник осећао место, а не атмосферу живота. Његови радови су „сликарски“ изабрани објекти: то је чаршија са сахат-кулом из једног давно мртвог времена, чардак, аркаде, дрвене степенице са романтичном лазуром сени прошлости. Али те криве улице, пуне углова, ти станови беде, у Ивановићевом пртању постају декоративан елеменат, питорескна књига слика што потсећа на туризам. -