Наша књижевност

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД КОНЦЕРТИ

Јозеф Паленичек, млади чешки пијаниста, по други пут у нашој средини у овој сезони, приказао нам се као, пијаниста који ће кроз дуже самоизграђивање, после дужег периода естрадног концертирања и додира са публиком, моћи да дође до оног степена уметничке сталожености и владања материјом који је толико потребан при рекреацији уметничког дела. Овако како смо га на последњем концерту чули, његово извођење је давало утисак борбе са материјалом који изводи и неког унутрашњег преживљавања које је остајало унутрашњи проблем извођача и није допирало до ушију и осећања слушалаца.

Са неуједначеном техником и самовољном деформацијом у ритму и стилу, Паленичек је изводио Бетовенову „Мондшајн-сонату“: са више топлине и смисла за импресионистичка ткања у клавиру лао је Јаначеков циклус „У магли; понајбоље, ма да не у целини једнако, звучали су му поједини ставови из снажног и стандардног дела клавирске литературе „Слике са изложбе“ Мусоргскога. Његова добро постављена техника и очигледне амбиције помоћи ће му да у будућности дођу до јачег кристалисања његова уметничка преимућства. 7

На трећем концерту радио оркестра бугарски диригент Атанас Маргаритов показао је квалитете диригента непревреле бујности, недовољно сигурних потеза и сировог начина интерпретације. Његово тумачење „Патетичне симфоније“ Чајковског ишло је за форсираним звуком, претераним градацијама ни за извесном робустношћу која не приличи овом префињеном симфонијском мајстору ХЈХ века.

Више му је одговарала гротескна симфониска свита „Баја Тање“ од Веселина Стојанова, инспирисана познатим романом Алека Константинова. То је програмско дело, махом еклектичарско, у коме се сукобљава балкански сирови примитивизам са европским декадентним стилом: Елементи Штраусових симфо-

_ ниских поема, повезивање гротеске са озбиљном музичком мисли као У Стра-

винскога. Дословно слеђење програму, које доводи до претрпаности у ефектима, - претерано тежак звук и густа инструментација партитуре — то су, заједно са раније споменутим, главне одлике овог дела. Маргаритов га је тумачио доеледно, подвлачећи нарочито оштре стране дела: грубост у оркестрацији, динамични пораст, који је ишао до крештавих звучних ефеката, и агогичке нијансе, узбуркане и узавреле. Е

У Григовом а-мол клавирском концерту, борећи се са несигурном пратњом, Олга Михаиловић је дала технички зрелу интерпретацију са подвученим осе'Ћћајним моментима, којим ово романтичарско дело обилује. -

Концерт синдикалних хорова, приређен у оквиру прославе годишњице Јединствених синдиката, показао је поштене интенције и искрену љубав коју радни свет Београда гаји према песми. Та ревија хорова дала нам је прилике да видимо резултате које су они за годину дана постигли, и ти резултати нису мали. Јака колективна свест, вољно следовање за интенцијама хоровође, леп гласовни материјал и звучна хомогеност, биле су углавном одлике свих хорова

__ који су овом приликом изашли на подиум.

Програм, који је обухватао од старе романтичарске литертуре (Недвед) и нашег класичног хора (Мокрањац), преко сложених, извођачких тешких хорова

љ