Наша књижевност

на и честита кузина воли њега. Није у супротности са карактером Алсестовим ни то што он моли Селимену да порекне доказе свог неверства, што је преклиње да га лаже, само да би могао да и надаље остане с њом. Кокетерија, неискреност, лаж неодољиво привлачи Алсеста, он је њен роб готово исто толико колико је роб истине.

Однос просечног, здравог, нормалног човека према истини није ропски: он инстинктивно разликује малу истину од велике, површну од основне, за њега истина и лаж нису нешто апсолутно и апстрактно, него нешто релативно и конкретно. Оргонова жена Елмира, жена исправна и чисте савести, служи се притворством да би разголитила дубље, крупније, кобније притворство Тартифово и тако спасла свој угрожени брак. Алсест то не би могао; он би са Тартифом играо отвореним картама, ставио би све на коцку знајући да ће све проинграти и с насладом би се огорчавао што је постао жртва хипокризије и неваљалства.

Јер Алсест просто тражи, и с уживањем налази, да му се чини неправда. Он се радује што губи процес у којем су правда и закон неоспорно на његовој страни. Фанатик истине и правде, он хоће, или бар пристаје, да неправда и лаж триумфују. Јача од његове љубави према истини је његова потреба да другима пребацује њихову хипокризију, да њима и себи докаже основаност и оправданост своје индигнације. Није ли Алсест од оних људи чије је слепо робовање истини уствари израз њихове борбе против искушења; иза чије се неумерене и наметљиве искрености и отворености у ситницама крије нешто крупно што они ником, ни самима себи, неће и не могу да признаду; другим речима: није ли он у нечему сродан хипокриту, оној врсти савршеног хипокрита код којега је извештаченост толико дубока да је постала његова природа, кога је притворство толико прожело да га је преобразило, који се, претварајући се да воли истину, претворио у истинољупца» Све то не значи да се Алсест може изједначити са хипокритима; напротив: од њега води линија ка непомирљивим борцима за истину и правду.

За синоним хипокрита сматра се и реч сотефеп, глумац. Првобитно значење речи хипокризија и јесте играње неке улоге, глумљење. Наравно, реч глумац ту је узета у оном презривом смислу у којему се на пр. реч мајстор употребљава као синоним за препредењака. Јасно је да таква употреба речи не погађа суштину мајсторства или глуме. Идентификовати лаж, неискреност, притворство са глумљењем има само онда оправдања када се мисли на рђаво занатско глумљење, а никако на глумљење као уметност. Глумац уметник се не претвара, него, бар у тренуцима уметничког надахнућа, истински доживљава то што глуми; а велики глумац, уметник и педагог Станиславски начинио је од тога истинског доживљавања у глуми општи постулат, правило без изузетка, основу целог свог система.

„