Наша књижевност

мр а ЗАР ПИ У и

парења о на ма 25 а иначе

442 Х Наша књижевност

штине, потребно је да дело буде постављено реалистички и играно на висок уметнички начин, за који има стварног основа у самом тексту.

У режијској интерпретацији Јурја Ракитина, „Живи леш“ је приказан сл јаким мелодрамским, чак севдалиско-кафанским акцентима, који су прегласили реалистичке елементе дела: приказ високог друштва, конвенционалне и верске предрасуде, подлост полициских шпијуна, бездушност судског апарата и тако даље. Ако је слављеник, и у оквиру овакве режије, успео да верно оствари прилично нереални лик толстојевца Феђе Протасова, он то има у многоме да захвали убедљивој реалистичкој игри Мате Милошевића (Виктор Карењин), топлој креацији Татјане Лукијанове (Саша), и промишљеном, али недовољно темпераментном тумачењу Дивне Радић (Маша),

ЕЛА ФИНЏИ

Ђ. Андрејевић-Кун: Из циклуса „За слободу“ (Дрворез)