Наша књижевност
ПР ПРИ уНУНИр ут >>>
пондриинии
| + ;
ј ' :
ни ве
на столу, с толико снаге израза да све те слике свакодневнога живота изгледају као да су изишле испод палете каквог великога сликара ренесансе или холандске школе.
Орачева песма од Кољцова на-
лази се у многим совјетским читанкама, јер је у њој погођен у потпуности народни језик и ритам народних песама;
Дед, потегни, Шаро,
по орању тешком,
да омастиш рало
о земљицу црну.
н „ 5 = Лепотица зора
небом се румени, -
за гором големом
сунашце се диже.
Дивно је орати... Хајд, потегни, Шаро! Ја крај тебе ступам, твој газда и слуга.
Радосно погледам пластове и гумно кад млатим и вијем... Дед, потегни, Шаро!
Са Шаром ћу рано њиву поорати. Бацићу зрнашце
у колевку свету.
Храниће, појиће мати-земља црна; проклијаће класје... Дед, потегни, Шаро!
Изнићи ће трава а класје израшће, зреће и жутеће
као ткање златно.
Блистаће српови, У зазвечаће косе, ала ће се сјати на снопљу препуном!
Дед, потегни, Шаро! "Хране колко хоћеш
и водице хладне, воде са студенца.
Уз молитву тиху ораћу, сејаћу:
Дај, Боже, да роди жито — добро моје!
Али многе песме Кољцовљеве нису ни идилске ни ведре. Једна од његових најлепших песама као да је сетна алузија на његову несрећну љубав према девојци робињи коју му је отац продао само да га отргне од ње:
Не шуми ми, ражи, класјем сазрелим! (О степи широкој, косцу не певај!
Немам више зашто добро скупљати, немам више зашто благо збирати!
Скупљао сам, јунак, благо спремао,
за девојку,душу, нисам за себе.
С милином сам гледо очи њезине,
дивне очи њене,
пуне љубави!
И те јасне очи
сад су угасле, мртвим санком спава душа-девојка! Е
Као гора тешке, -- 5 као поноћ тамне,
на срце ми легле
мисли прецрне!
Иако није велики песнички геније, Кољцов је дубоко оригиналан. Својим изразом и темама он се одваја од песника' свога времена, Пушкина, Некрасова и осталих. У његово време руска поезија је достигла највеће савршенство и рафинираност и у садржини и у форми. Кољцов, противно свима, негује наиван израз; он својом поезијом, чистом и про-
=
+