Наша књижевност

ЕН - И 339 Нирнбершки кавез — :

Нека су „идеолози“ хитлеризма и независно дошли до свог погледа на свет с Немачком бђег аПез. Но је ли случајност да је баш тај независни — њихов Шђег аПе5 — поглед на поробљен свет тако апсолутно и потпуно одговарао интересима Крупа и осталих носилаца „виших интереса немачке крви“ >

Чињеница је да су ти „виши интереси“, уз помоћ фон Папена и фон Хинденбурга, дали Хитлеру власт да их хапсе од унутрашње „антифашистичке опасности“, а затим да те спасене камате промиле по читавој земљиној кугли познатим гестапо методама. Сама нацистичка идеологија не садржи елементе који би се супротстављали таквим империјалистичким прохтевима или ма у ком виду значили нешто још незнано.

И „Мајн Камф“ и Розенбергов „Мит ХХ столећа“ претстављају неоригиналне зборнике текућих схватања немачких крамера, од ситних крајзлера до крупних банкара. Антисемитизам и антисловенство до истребљења, само су делићи оне зоолошке мржње која, уз кромпир, успева у земљи педантних и акуратних Немаца као нека врста културног наслеђа преношеног с колена на колено вековима, још од доба кад су Теутобуршке шуме биле актуелне, па преко теутонских јункера до савремене индустрије, и, одатле, уз помоћ „револуционарне нацистичке идеологије“ до опште барбарске својине отсудне већине Немаца. Чудити може само морални лабилност и некритичност способности расуђивања толиког дела немачког народа, који се углавном добровољније дао завести но што би био силом заведен.

Оптужени који сад крију очи црним наочарима говорили су још недавно: „Капитулирати — никад“ у жељи да приспособе свом лудачком укусу „отпора по сваку цену“, стањену позадину и смањене дивизије. Они су у ту сврху „дали“ онај гас на који непогрешно реагирају срчани мотори херенфолка убрзаним радом, објашњавајући: „Будемо ли приморани да сиђемо с историске позорнице, ми ћемо тако треснути за собом вратима, да ће се о том причати док је света, остане ли кога да о том прича и остане ли света,“

Мислили су на атомске бомбе вероватно, али су апелирали на ону пандурско-вилхелмовско-јункерску страст Немаца да задају страх, како би се осетили јаким. Истински јакима нису потребни докази те врсте, „Јесу ли Немци“Деца баба-Роге“, — питало је једном неко дете које није знало за бе пезтеђ, али је видело есесовске батаљоне.

Тражећи дозволу да носе црне наочари, оптужени су правдали своју молбу: ,„..прејаком рефлекторском светлошћу која шкоди очима“...

Проводећи дане под истом светлошћу, судије би имали више разлога да брину о својим очима — пошто ће, нема сумње, надживети све оптужене. Ипак ни судије ни тужиоци их не носе, Е

Зашто их они траже» Што то желе да њима скријуг Грижу са-