Наша књижевност
Нирнбе
а
ршки кавез 53 5 Пари БРЕ ка 343
~
жавајући кћерчицу једном руком, десном потписује смртну пресуду читавом граду, његовим људима и споменицима и пева:
Уепп Фе 5о!дајеп
Ригећ Фе З!аа! тагзсћјегеп,
Онпеп Фе тадсћеп Рале Еепзјег ипа а!е Тигеп.
Не треба мислити ту на Фројда, који би као кебу иза паса исукао одмах неки Едип-комплекс, па да се разуме тај »Ропг [е тегте« пилот, који се већ током 1914—1918 дрогирао морфиумом, да би се мање бојао смрти. Његово образовање није никад прешло ниво гарнизонских касина за официре, чије је пруске предрасуде заувек учинио својим, надмашујући при Том, ма да антисемита, све семите тананим смислом за послове и конфор: Он је у највећој мери поседовао сналажљиву продорност пробисвета и одговарајућу безосећајност себична човека, без скрупула и нежности за оно што извесне рошез де Јихе зову „морална сентименталност“.
Он је сасвим природно причао свом ћудљивом фиреру масне вицеве и правио при том гримасе, на којима би му позавидео сваки кловн. Он је сам, без устручавања, терао спрдњу са својом циркусанерски наказном дебљином, појављујући се на парадама увек у некеј новоизмишљеној униформи, скројеној намерно тако да га чини још незграпнијим и деформисанијим. Тај луфт-маршал допуштао је фиреру, кога није волео, да оштри исту мршаву духовитост на рачун ордења, „ферцајцунга“ и лампаса, којима се он све луфтерскије китио. Зар је био у толикој мери црнацг „Што ми се више смеје, то сам му ближи“ — одговарао је сам себи Геринг, који је мислио да је у руци држао калауз који отвара срца могућника. На дан напада на Пољску, Хитлер га је одредио за једног од својих заменика.
„Наивни, верни и добри Херман“ имао је увек горње и доње речи и мисли. Он је током рата постао један од најбогатијих људи света, служећи се горњим, а мислећи доње. Он се користио при том својом ругобом, као извесне жене својом лепотом. Од тог женскиња он је имао још и пасивну прилагодљивост према „онима горе“. Све своје квалитете, грубост и интуицију, лукавост, сналажљивост, интелигенцију, смисао за сирови Виц, вештину дискутанта, говорнички дар и способности организатора он је ставио У службу триумфа „националсоциалистичке идеје“, према којој је био, и остао, интимно равнодушан, Њега је интересовао само лични успон, а не успутне авантуре, иако је био авантуриста, Али ако му је требало, он је умео да се претвори у наци-предиканта, знајући да се свим потребним „идеолошким“ елементима послужи спретно као Гебелс и Розенберг, чак тврдоглавије но Штрајхер са својим вечитим туцетом сионских мудраца, јер је и Геринг знао за пословицу: „Ако желиш да тучеш зеца као да је коњ; а ти га прво поткуј.“ )
Није му поткивачки посао увек полазио за руком. Код паљења Рајхстага, намерио се на Димитрова.
»
о УМ ј па Ае У а - та