Наша књижевност

344 Наша књижевност

У оном кратком двобоју пред Лајпцишким судом, истински мудар, и истински храбар, истински човек победио је ново новцатог пруског

претседника министарства, иако је овај располагао свом материјалном силом Ш Рајха. Па ипак... Бедан и осрамоћен Геринг је изишао из Лајпцишке суднице.

Кад је оборене главе напустио своје место крунског сведока и удаљио се из сале уз звекет свог ордења, он је мало личио на себе. Дрски, неодољиво безобразни и у себе сигурни Геринг, с посланичке клупе, годину дана раније, подругљиво је певао Клари Цеткин, која је, као најстарији посланик Рајхстага, претседавала првој послеизборној сесији 1932 г.

Раз Копи пиг егптај, Раз Копп! пе мједег Егац Клага 2е

Клара Цеткин је убрзо умрла и није двапут претседавала Рајхстагу. Али Геринга зато не треба сматрати далековидим пророком. Оно „дас“ ипак се догодило. Црвена армија истакла је заставу победе над рушевинама Рајхстага, а Геринг у гомили оптужених, опет це као и у сукобу с Димитровим поражен, дефинитивно овог пута.

Неспособан да се наметне снагом убеђења, коју дају велике страсти, он је освајао покровитељску наклоност „питајућих се“ барона индустрије, савијајући тршчицу своје кичме. Према „онима доле“ био је увек окрутан, спремнији од сваког нацистичког доглавника да тргне револвер и пуца на први миг свог фирера, да удари, да изгази, да дреком и претњама заплаши. Он је савијао леђа и педалирао као бициклиста од класе. На дипломатским пријемима уз значајан кикот „антр нус“, пијуцкајући шампањ, мезетишући ајвар, он је громогласно уверавао у потребу „спасоносне бруталности“, играјући улогу „јака човека“, ренесансног принчипа који воли све што живот пружа и зна тајну камџије.

Али правило је да такви људи неосетљиви за туђе болове необично осећају своје. Он није био „јаки човек“. Једног дана појавио се на суђењу с огромном мрљом јода на образу. Намацкао се због неке разгребене чибуљице. У том кловновском мазању јодом, било је жеље да се судијама додвори својим „смешним“ изгледом и панике од евентуалне инфекције.

Кукавичлук и дрскост, и сав тај унутрашњи бесмисао носиоца оптужнице, сусрећу се друкчије преломљени темпераментима осталих саоптуженика као неки свима заједнички најмањи нацистички садржатељ, без кога се, изгледа, није могло постати ни СС-генерал, ни гаулајтер, ни министар Ш Рајха.

Бесмислено дрска кукавица је Саукел, који личи на палира, коже огрубеле од сунца и кише, и Шахт, који потсећа на ролну пледа, отико се сав увиону сере Онима пази извучен раздељак над ниским, кошчатим челом, уста наниже савијена као оне мале шећерне