Наша књижевност

И И ин и ИН

Нирнбершки кавез 345.

кифлице, а нос, прилепљен насред лица као потпуно страно и аутономно тело, изгледа као да је неуспело трансплантиран с леша. Реде- рима око усана: од вајкада премазаних горчином, израз гађења на себе и цео свет. Штрајхерова глава и чело као да су слупани од неренди- , саних дебелих дасака, док Сајс-Инкварт личи на тиролског младомисника с језуитски наивним и плованско-добродушним изразом, који му се разлива по руменом лицу као маст по печењу. Фриче је нервозни и бледи тек дипломирани филозоф који је, изгубивши Гебелга, изгубио сигурност, а ипак...

Фон Нојратова лепа, седа глава човека коме је она током целог живота служила више за украс него ли за размишљање, не казује апсолутно ништа. Његово чело, упркос врло поодмаклих година, нема – ниједне боре. Време није оставило на њему трага, а он не оставља нарочитог утиска. Леп старац, а ипак...

Фон Папенова кошчатост није само џокејска, него и рахитична. Његове очи гледају стаклено, укочено, исколачено. Зато он, који прорачунава, све ефекте, гледа саговорника увек искоса, главе окренуте мало у страну. А то накривљено држање главе даје му изглед лукавији него што у ствари јесте лукав. И то је прорачунато. Прорачуната је и тобож ноншалантно извучена свилена марамица из горњег левог џепа 5 беспрекорног плавог одела. Оно је од најбољег енглеског штофа, шивено код кројача који зна да излије истински сако, лак, неупадљив, ни широк ни узак, ни дуг ни кратак, а као срастао за тело, чије облике следи као вешта плесачица која, повињавајући се тек наслућеним покретима свог мање вештог каваљера, успева да исправи његов погрешан корак и да вођена води. Стари шпијун, дипломата, намазан 5 свим мастима, дистингвирани члан Херен-клуба, интригант, претседник владе пре Хитлера, његов први потпретседник, касније немачки амбасадор на неуралгичним тачкама од Беча до Анкаре, он отскаче шли- ; фованошћу од својих саучесника, од којих ни генерал Јодл не може | да свуче с лица оно специфично немачко пургерство, онај шљампави недостатак укуса и смисла за форму. Поред фон Папена чак и фон Рибентроп, који држи много до свог изгледа, потсећа на непочешљану жену у шлафроку поред даме у балској хаљини. Па ипак...

При томе фон Рибентроп је Рајланђанин. Некад, још као дечак, утврдио је пред огледалом да му је глава само кад је држи мало затурено, достојна драгонерског лепотанера, и да му смех квари хармо- 2 нију црта, које добијају кад лице мирује, а нарочито, кад изгледа задубљен у мисли. Отад он изгледа увек необично замишљено ако не и мисаоно, а глава му је вазда господски нешто мало забачена.

Као младић студирао је канда у Паризу, али у време Вишија, његов француски биограф, место имена факултета, сматрао је за довољно да цитира прозор на првом спрату неке отменије куће, С тог је прозора, вели биограф, Рибентроп изволео да у неглижеу искочи, будући да се муж у невреме вратио с пута. Једном речи, интелиген-