Наша књижевност

ДИВЕРЗАНТ И КУРИР

Већ неколико дана у главној партизанској болници у Грмечу Балази се диверзант Калц. Смјестио се у првој уској и дугачкој соби с лијеве стране улаза. С њим је још седам болесника, све рањеници.

Необријан и дубоко упалих образа, Калц лежи упола обучен, смјешка се на докторове брижне примједбе, на другове око себе, па му долази смијешна и његова рођена слабост.

— Ех, постао сам и ја некаква мамина маза. ·. Размазе човјека ови доктори, уплаше га, па заборави да је партизан — изнемогло и с напором, на прекиде, говори он као да се правда, а кад га изда глас, он се још увијек спасава смијешком који му се никада не губи са лица, карочито из питомих плавих очију.

— Позна му се одмах по очима да је Шокац. Онакве су очи у шокачкије светаца — без имало непријатељства објашњава старији сувоњав рањеник са чудним презименом Мајор, кад Калц изиђе каквим послом из собе. -

Нема ни мјесец дана откако је Калц дошао у Подгрмеч отуд с друге стране Уне, однекле из Хрватске.

Особље око првог партизанског штаба под Грмечом видјело је тога неугледног и мршавог странца како с простом качкетом на глави и у танку капутићу, лупајући тешким поткованим ципелама, поваздан хода с командантом и нешто разговарају о бомбама и о експлозиву. Већ сутрадан поподне по Калцову доласку, блажено се предајући зрацима нејака прољетњег сунца, стари болничар Марјановић, ослоњен леђима на зид брвнаре у којој је био штаб, обратио се стражару Веси Кукољу:

· — Знаш ли шта је, Весо: овај се Калц спрема да сруши оклопни воз,

— Ајде! — исколачио је очи једри обријани Весо, држећи међу Кољенима стару двоцијевку. — Зар да тај сруши оклопникр Та видиш ли да му је душа у носу. Упали му образи ево овако.

И Весо је палцем и кажипрстом притиснуо своје глатке и сјајне образе, да покаже Марјановићу како су то Калцу „упали образи“.

— Видићеш — кратко је одвратио Марјановић и стао из Весине кутије да завија дебелу „зимску“ цигарету. |

Стојећи те вечери на стражи, Весо је прописно и војнички поздравио мало погуреног младића у просту капутићу, а кад су га са