Наша књижевност

ФРАНЦУСКА ЛИТЕРАТУРА ЗА ВРЕМЕ РАТА (1939—1945)

ЛИТЕРАТУРА И НАРОД

Рат је почео годину дана после Минхена (септембар 1938—септембар 1939).

Минхенска погодба деморалисала је јавни живот Француске, Народ је осетио да су га издали, видео да је његова земља ослабљена, да је изгубила пријатељске везе у свету и попустила пред агресорима, Напредни људи су били свесни да се дошло до неке границе иза које може следити катастрофа. То се осећало и у књижевности. Баш у 1938, „минхенској“ години, навршило се двадесет година од завршетка првог светског рата. Критичари и публицисти, правећи на том злослутном прелому биланс двеју деценија, долазили су до закључка да нараштај који се јавио у књижевности између два рата није оправдао наде које су у њега полагане. Анри Пејр у књизи „Писци и дела ХХ века“ (1938 г.) писао је: „Послератно поколење скривало је у себи дубоку разочараност, отсуство вере у себе и у своје стварање, што је довело до рушења толиких нада и до пропасти тако изузетних талената.“

Они су хтели „да се ничему не предају, да култивишу свој немир, да одбаце сваки избор, зато што су их учили да бирати значи одрећи се онога што није изабрано“. То је била књижевност „без епског и трагичног осећања, у њој није било хероја и вере у херојско“,

Прелазећи на објашњење „неуспеха“, Пејр је признавао да је књижевност те епохе остала књижевношћу класном, буржоаском, књижевношћу разоноде и није продрла у народ“. Ако народ и не губи увек од тога, — иронише писац, — литература губи несумњиво.

„Зашто се народ у нашим делима не приказује са онаквим разумевањем, љубављу и истинитошћу као код Толстоја и Чеховар“ — пита Пејр. Уосталом, он не даје јасан одговор на то интересантно питање.

Пејр прима прекор Иље Еренбурга да је француска књижевност ограничена у приказивању живота,

___ Жан Шлонберже, истакнути француски публициста и критичар, у низу чланака писаних тридесетих година, и касније, првих година рата (зборник „Јаопз“ — „Путокази“), главни порок савремене француске књижевности види у њеној удаљености од народног живота и од стварности. Књижевност, и не само књижевност, већ и цео кул-