Наша књижевност

РА Ра ЕН Стерија и почеци српске драме - 329

мађарску кокарду, но био проглашен мађароном што је осуђивао уцењивање Мађара, такође бежи заједно с родољупцима, због њихове бруке, а када он неће да потпише изјаву одрицања Војводине за педесет форината, он опет добија од лажних родољубаца титулу мађарона, Примитивна по склопу, помало упрошћена по типовима, ова комедија је веома снажна, и ма да нешто застарела по обради, она је ин данас жива, а неки наши доживљаји у вези с лажним национализмом у овом рату за ослобођење човечанства, чине је још уверљивијом.

Стерија се у последњим годинама живота повукао у свој родни Вршац, и завршио живот у мрзовољној осами, Зашто се повукао овај књижевник свестан своје дужности, који је први јасно формулисао жалосни положај књижевника у једном друштву профита Скерлић то објашњава разочарањем у очинском дому, у браку, у чиновничкој каријери, тешким временом после угушене Буне, материјалном невољом и болешћу под старост. Стварно је Стерија у то доба мрзовољно, скептички и скоро непријатељски дочекао ново европско буђење. Али та нирванска резигнација, та плитка филозофија „вечне људске глупости“ није долазила само од личног разочарања, него и од отсуства перспективе. Он се није подавао јевтиним оптимистичким илузијама у једном опаком друштву које је изопачавало човека, али није имао ни вере у напредне друштвене снаге. Он је запажао оно што не ваља, и снагом свога талента је указивао на то. Али није видео могућност развитка у оном што је око њега било, и није приметио здравије снаге које су се већ и око њега размахивале, То су уједно и границе његовог реализма, и зато је и сахнуо у својој самоћи, без сокова који би га. хранили,

Стерији наше доба признаје оно што је дао у тежњи за уметничком истином о своме добу и своме друштву, Но данашњи комедиограф, наследник Стеријин, мора да има јасне перспективе, јер му их сам развитак у стварност даје, и не може бити усамљен, јер га хране здрави народни сокови. Тема за комедије у нашој стварности има много, неминовних у оваквим временима великих прелома између старог и новог, Данашњи наш комедиограф, као ни Стерија, не треба да се препушта илузијама. Али за то он нема ни разлога, јер може да буде с правом оптимиста управо кад је без илузија, јер је то оправдан оптимизам, заснован на стварности и на неизмерним развојним могућностима, Друштвени односи су друкчији него у Стеријина доба, па и типичне појаве су друкчије. Но данашњи комедиограф може и треба да учи од Стерије како се реалистичким методом захватају битне и типичне појаве свога доба, како се цртају карактери у условима који су их формирали, и како се озбиљно схвата позив књижевника, тумача и васпитача свога народа,

ЈОВАН ПОПОВИЋ