Наша књижевност

Б Е 6

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД

ФРАНЦИСКО ГОЈА И ПУТ ШПАНСКОГ СЛИКАРСТВА

~ Двестагодишњица прославе сликара Франциска Гоје

Гојин лик превазилази оквире своје епохе. То де лик великог стваралачког сликара, који је, у уметности, истину стапао са савршенством. =

И пре њега, у шпанском и светском сликарству, било је великих стваралаца, који су сликали свет и његову суштину. Али тешко да је било иједног који је тако визионерски интензивно и дубоко реалистички улазио у сложену и пуну противуречности стварност једне епохе.

Дело Франциска Гоје дело је једног истинског уметника, кога је понела снажна матица реалног живота и носила собом, и који је, срцем и умом, нештедимице захитао из безбројних дубоких вирова животне стварности. Зато су његове боје прожете би авИи трептањем, лебдећим сјајем светлости што доноси срећу.

Али Гоја је, истовремено, најкритичкији међу сликарима, мисаоно дубок: Занет нагоном за истраживањем, пун мржње и горчине, слика наличје друштва, шиба изопаченост, ужас и јаловост једног поретка који .је постао запрека развитку. Зато су његове касније боје пуне јетког мрака, тајанствене туробности завере и протеста.

Гоја је сав у свом времену, времену шпанског апсолутизма, рококо-идила

_и јуриша на париску Бастиљу. Он познаје временску подударност и садржајну

супротност догађаја. Слика вештице сујеверја што на дршкама метли језде кроз ваздух и, истовремено, благо лебдење Монголфиерових балона, што се издижу. у небо грађанске револуције. Слика тиране, у својству дворског сликара, и слика идеје и симболе социјалне побуне, инспирисане из Француске. Приказује страхоте француске инвазије, али слика и како опет пропадају истина и слобода, које су имале бити извојеване у народно-ослободилачкој борби: слобода, девојка, нага и мртва, лежи у благој светлости. Гоја може бити горак, уме заронити до на дно туге и резигнације. Али је толико прожет животом и везан са народом, да опет налази пут у делотворно стремљење, у борбу и наду: слобода је ускрсла. Идеје и уметност света садржани су у Гојиним космополитичким визијама. Од Низоземаца примио је Бројгелово схватање сељака, сабласти Хијеронима Боша, Рубенсов сјај боја, елеганцију ван Дајка, сазнање и таму Рембранта. Од Италијана учио је хармонију код Рафаела, снагу озаривања код Тициана, динамичку проблематику код Микел Анџела и декоративно мајсторство код Ћепола. Али он је Шпанац, пре свега. Зато, да се Гојин пут и дело оцене у свој љубави и са разумевањем, неопходно је познавати линију развитка шпанског

сликарства. жЖ ——

Рано шпанско сликарство још стоји под утицајем исламске прошлости. Ма да су католички краљеви Арагона и Кастилије, Фердинанд и Изабела, победили Мавре и највећим делом изагнали из земље, дух маварски живео је још дуго и, могуће, никада није у Шпанији потпуно ишчезао.