Наша књижевност

ла изазвала највећу пажњу јавности и која су дела највише утицала на јавно мне-

њег — Леман је одговорио да су »књиге које аналишу карактер и природу британске националне традиције и инспирације, биле, нарочито при крају рата, најпопуларније.« Леман је навео »Друштвену историју Енглеске« од Тревелијана, »Енглеску сагу« од Бриена (Агћиг Вгуапф) и Форстерова дела >Топ« и »Брод«.

За време рата писци у Британији били су отсечени од књижевних струјања у Европи којих уосталом није готово ни било под немачком окупацијом. Сада сеу Енглеској јављају многи преводи руских књига. Нарочито је жив интерес, сличан оном с краја деветнаестога и почетка овога века, за класичну књижевност. Поново се читају и објављују дела великих класика руских, француских и енглеских. Избор писаца је, сасвим природно, У духу данашњега времена. Док су неке књиге тражене због тога што читаоце удаљавају од стварности, друге су популарне због сличности између нашега и других доба историје. Толстој има више читалаца него Тургењев; Стендал је код интелектуалаца популарнији него Флобер, а од енглеских класика веома се много читају Тролоп, Бронтес, Харди и Киплинг. Нарочито су омиљене нове биографије Толстоја, Дикенса, Киплинга и Уилјема Блејка.

На руско питање: »Које су главне струје у савременој британској књижевности и који се писци могу сматрати најважнијим преставницима тих струја и школа» — Причет је изјавио: »Мени се чини да у Енглеској немамо нарочитих струја и школа. Увек се у нас могу наћи реалисти који су и романтичари, романтичари који пишу реалистички, религиозни уметници поред арелигиозних. Ми смо толико привржени нашем обичају да негујемо противусловље, да се нелагодно осећамо ако нас класирају у ову или ону школу. •

Причет је ипак подробније поменуо политичке и религиозне ствараоце, са-

тиричаре, реалисте, романтичаре и хуманисте. Међу политичким писцима, који желе да нас потакну на размишљање о друштву, држави и народима, истиче се Пристли (Ј. В. РпзЏеу) и КЕех Магпег. Сатиричари су, али без сјајнога сарказма Свифта и Бернара Шоа, Емејуп ЛМаџећ, Епс Шпсјајгег и МеГагеп Козз. Реалисти су Шех Но!Чеп, МеушШе 5Зћије, Јоћп Ридпеу. Врло „су читани и раније већ популарни пи-

"сци у чијим делима рат није дошао

видљивије до- израза; то су Епхађећ Возеп, [. Н. Муег5, Зотегзећ Мапећат, Рарћпе ди Маџпег и браћа Кољуз. Најбољи су хуманисти КЕ. С. Никсћизоп и Е. М, Еогајег Од писаца историских романа најбољи су Маџпсе Со, ЕКођегЕ Стауез и Магтагеј Јгуп,

На питање: »Који су данашњи песници највише цењени међу читаоцима и својим друговима2г — Мас Мејсе одговорио је да је ван сваке сумње најомиљенији и најутицајнији Т. 5. Епо«. Он је успео да се и даље развија и даје све боља дела у време кад је већина писаца његове генерације »сталожена«. Поред њега, омиљени су и Едић 5имеП, 5герћеп Зрепдег, Рујап Тћота5 и Сепс! Пау Келу5. Међу најновијим песницима, о којима је говорио Потер, тешко је пронаћи битну разлику у вредности, али Потер мисли да је Гашпе Гее по свој прилици ипак најбољи.

ДОБ:

Стопедесета година од рођења Џона Китса. — Цео културни свет слави ових дана успомену великог енглеског песника Џона Китса (Јоћп Кеаг5 1795—

1827). После пада Наполеонова и успостављања мира, у Европи је настао

процват књижевности и поезије. У Енглеској се јавио читав низ песника, а међу њима и Бајрон, Шели, Китс. Русија је дала Пушкина, Гогоља, Љермонтова. У Француској се јавио Виктор Иго и врло бујан романтизам.

То време је нарочито интересантно у Енглеској, када се у енглеској интелигенцији, произишлој из средње класе, јавио пораст радикалних идеја. Ти