Наша књижевност

РИМ РРУРРНРУ У Тт

генија Оњегина“ по преводу — Ристе

" Одавића. Дочепавши се Чапманова пре-

вода, у коме га је нарочито занео Је-

_ленин разговор са старцима на бедемима Троје и опис Диомедова штита,

Китс је сутрадан .донео Клерку свој славни сонет „Кад сам први пут отворио Чаплинова Хомера“.

Клерк је однео сонет Хенту и'овај га је, заједно с неким другим Китсовим песмама, објавио -· децембра 1816 у свом листу. У истом броју изишао је и Хентов чланак о најновијим енглеским- песницима којима је Хент прорицао велику будућност: То су били 5ћеЏеу, Кеа5, Кеупо!да,

Мако за ове песнике ни многи писци још нису знали, а Китс још није био објавио ни једне збирке, Хент који је имао укуса и био добар критичар, смело их је претставио својим читаоцима. :

То је био велики и сјајан тренутак у мучном Китсовом животу. Оставши у седмој години без оца, који; је био прилично имућни власник једнога предузећа за давање кола и коња под најам, Китс је у петнаестој години изгубио и мајку. Његово имовно стање је такво да се не може ни мислити на најбоље школе и на високо образовање. Старалац га даје једноме лекару да у њега учи хирургију, а хирург У то доба — то је нешто више од болничара, али много мање него лекар.

Кад је објавио крајем 1816 године прве своје песме, Китс је имао два-

десет једну годину; био је без имо-

вине, без породице и без занимања,

Иако је био добар хирург, њега је за-

нимала само књижевност и он се никада неће бавити својим занатом. Четири године колико му остаје од живота, он ће провести као песник, жи-

· већи од једног малог наслеђа и од хонорара његових врло културних и пле-

менитих издавача који су веровали у њега упркос непријатељски расположеној критици, А често му се дешавало да месецима станује код својих пријатеља,

Охрабрен Хентом, Китс пише свој први дужи. спев Сан и поезија,

програмску песму у којој долазе до

+ ===

: израза многе особине његове поезије, а нарочити онај њему својствени флуид, она рафинирана упрошћеност, онај његов „чудесни језик, где граматика н логика језика не прекидају никада континуитет мелодије; где се тачна реч увек покрива са музикалном речју“.

То је доба кад цео свет читај кад се- чак и мондени и пословни људи

интересују у великој мери за нове књи-

Чита се чак и поезија. Бајронова Лара Рук донела је три хиљаде златних фунти зараде Бајроновом издавачу и цео свет говори о баснословном хонорару који је Бајрон добио. И Китс налази издавача, али кад је књига изишла нико је не купује, нити се ко на њу осврће, можда зато што је посвећена револуционару Хенту.

Китс пише ново дело, свој славни спев у четири дела Ендимион. Ма да је у целини тешко читљив, покаткад мутан и херметичан, у детаљима Ен-

одимион има стихова или боље рећи

песама које чине засебну целину и као такве улазе у антологију као дела највећега домета у енглеској поезији и песништву уопште, Његова химна Пану, стихови о месечини, а нарочито канцона индиске девице о болу, саме за се, несумњиво су песме велике вредности и лепоте. Китс је у овом спеву хтео на симболичан начин, кроз митолошки мотив о Зевсовом сину Ендимиону, да прикаже тежњу душе ка њеном сједињењу са вечношћу и апсолутном лепотом, У том оквиру он је дао безброј дивних мотива, описа, симбола и осећања, али му је у том великом напору страдала композиција и целина, те се морамо сложити са Шелијевим судом: „Да је Китс од Ендимиона објавио само педесетак одабраних страница, морао бих му се ДИВИТИ“,,.

Али критика тога времена, понајвише у.рукама консервативаца, противника Хентових, није хтела ништа да призна Китсу и није могла да му заборави три чланка које је Хент објавио о његовим песмама. То је почело још после прве збирке, а сад кад је објављен први део Ендимиона, ни-