Наша књижевност

__ Наша књижевност |

детаље сматрамо да није нужно у овом тренутку. Поређење које се наметнуло обасјава још уочљивије пустош која је на том плану нашег културног живота владала 'у бившој Југославији, кад нису била заштићена ни дела — дела у правом смислу речи — ни аутори, ни једна нужна целисходност и метод у издавању — ни, уопште, стваралачка, конструктивна и плодонесна културна делатност док с друге стране, то поређење, јасно истиче и напоре и плодове који се данас, у измењеним условима ослобођене земље, улажу и остварују при решавању основних културних проблема код нас, као и У свим осталим гранама нашег друштвеног и јавног живота.

Појава издавачких програма »Културе«, »Дизјуга« и »Просвете«, поред тога, видан су и убедљив знак да се наша издавачка делатност стабилизовала, да је углавном савладала битне проблеме технике, редакторског и преводилачког кадра, дистрибуције, диференцијацију издавачког посла по појединим заводима и низ других проблема који прате тај замашни и значајни напор и који су утолико били тежи за савлађивање што смо и ту затекли, после окупације, врло мале могућности и у погледу материјала, и у погледу технике, и у погледу кадрова. Издавачки програми других наших завода, поред зввода у Хрватској, Македонији, Босни и Хернеговини, Црној Гори и Словеначкој, које наша јавност са несумњивим интересовањем такође очекује, још потпуније и свестраније ће потврдити ту чињеницу. А тако ће и питање расподеле папира и другог материјала, тираж појединих књига и заиста целисходан распоред свих издања, питање цене књига као и низ других питања наше издавачке политике бити успешно, рационално решени у читавој земљи. То ће, поред осталог, омогућити да се коренитије расмотри и на одговарајући начин савлада и проблем стручне литературе код нас, специјалних техничких и других стручних · часописа и публикација. Не улазећи детаљно у то врло важно питање које се поставља пред наше стручњаке у на-

шим данашњим условима врло тешке оскудице стручно образованих кадрова и уопште ниског нивоа стручне образованости с једне стране и проблема обнове и изградње које морамо, упоредо, савлађивати и савладати, поред осталог, свакако је интересантна чињеница да приличан број стручних публикација, неопходних за техничко образовање и друге стручне гране, излази из штампе мимо издавачких завода (или издавачког завода који би се ради тих специјалних задатака основао), мимо најпозванијих установа које би тој грани наше издавачке политике дале и неопходан ауторитет и својим издавачким програмом обезбедиле све оно што потребама наше земље и наших најширих народних маса, на културном плану, обезбеђују постојећи издавачки заводи. Добар број стручних издања од врло великог значаја код нас још увек издају појединци, потпуно произвољно, руковођени у основи тежњом за лаком зарадом, користећи у нашим данашњим условима неопходну нужност извесних стручних дела.

Програм издавачког предузећа »Културе« за ову годину, поред низа класичних дела марксизма К. Маркса, Ф. Енгелса, Лењина и Стаљина из области економије, историје и философије и биографија Лењина, Стаљина, Енгелса, Свердлова, Кирова, Ђержинског, Орџоникидзеа итд. садржи богат и ргзноврсан избор класичних и савремених дела страних и савремених дела наше књижевности. Ту у први ред несумњиво долазе целокупна дела Горкога, од којих у овој години треба да изиђе велики број, а затим дела Балзака, Толстоја, Стендала, Чехова, Дикенса, Текериа, Тургењева, Гогоља, Шчедрина, Чернишевског, Марка Твена, Олриџа, Нексеа, Франса, Ромена Ролана, Арагона, Барбиса, Золе, Фојхтвангера, Хајриха Мана, Травена, Хершина, Драјзера, Синклера, Стенбока, Хаурда Фаста, Лондона и Лили Хелман. Од савремених совјетских писаца, поред објављених, »Култура« најављује дела Шолохова, Фадејева, Иљфа и Петрова, Собољева, А. Бека, И, Кримо-