Наша књижевност

ПИ а

ет

МУ И фи

О Салтикову-Шчедрину 531

јесте испуњавање плана који сте ви замислили и спровели“. Штета што Шчедрин није доживео „велику“ руску револуцију. Он би вероватно додао нову главу „Господи Головјевима“, оцртао би Јудушку који умирује ишибаног, пребијеног, гладног, поробљеног сељака: ти чекаш побољшање» Разочаран си што нема промене у поретку, који је заснован на глади, на стрељању народа, на бичу и на шибиг Тужиш се на „отсуство факата“> Незахвалниче! Управо то „отсуство факата“ и јесте факат од највеће важности! Оно је свесни резултат мешања твоје воље, да Лидвали као и пре господаре, да сељаци мирно лежу под бич, не предајући се шкодљивим сновима о „поезији борбе“,

Црностотинаше! тешко је мрзети: код њих је осећање умрло као што умире, кажу, у рату, после напорних битака, после дуготрајне пуцњаве на људе и боравка међу гранатама које се распрскавају и метцима што звижде. Рат је рат, — и са црностотинашима се води свуда отворен, уобичајен рат.

Али је кадетски Јудушка Головјев способан да пробуди најврелије осећање мржње и презрења, Јер овога „либералног“ спахију и буржоаског адвоката слушају, слушају чак сељаци. Јер он заиста замазује очи народу, заиста тупи разум!...

Са Крушеванима се не вреди борити речима, пером. Са њима се мора борити друкчије. Борити се речима, пером против контрареволуције значи, пре свега, више свега разобличити те одвратне лицемере, који у име „народне слободе“, у име „демократије“ величају политички застој, народно ћутање, утученост грађанина који је постао безначајан, „отсуство факата“. Борити се треба с овим либералним спахијама и буржоаским адвокатима, који су потпуно задовољни тиме што народ ћути и што могу некажњено, без бојазни, граДити се „државницима“, просипајући миро смирења на оне који се »нетактично“ буне против владавине контрареволуције.

Зар се мирно могу слушати и остављати без жестоког одговора овакве речи:

„Дан када ће се дебате у Тавридском дворцу чинити исто тако неизбежна нужност, као ручак дању и позориште увече, када ће дневни програм интересовати само појединце, једне или друге специјално, (!!), када дебате о општој политици буду изузетак, а вежбе у беспредметној красноречивости постану збиља немогуће, услед отсутности слушалаца, — овај дан се може поздравити као дан коначне победе претставничке владавине у Русији.“

Ти си то Јудушка! Дан, када ишибани, уместо „дебата“, буду ћутали, губећи свест, када стара спахиска власт (подржана „либералним“ реформама) буде исто тако обезбеђена спахијама као што је обезбеђен либералним Јудушкама, — ручак дању, а позориште увече,

1) Десничари Прев, - 73

+ 44