Наша књижевност

песни

·.. Хоће ли доћи временце (дођи, дођи, жељено)!),

кад народ неће Блихера, нити милорда глупога, већ Бјељинског и Гогоља = са пијаце донети»

Жељено „временце“ за једнога од старих руских демократа је дошло. Трговци су'одбацивали трговину овсом и отпочињали кориснију трговину — демократском јевтином брошуром. Демократска књижица је постала пијачни продукт, Идејама Бјељинског и Гогоља, које су те писце чиниле драгим Њекрасову — као и сваком правом човеку у Русији — била је скроз прожета та нова пијачна литература...

Какав „немир!“ — узвикнула је свиња, која уображава да је образована, а у ствари је прљава, одвратна, угојена, самозадовољна либерална свиња, када је видела на делу тај „народ“ где носи с пијаце... писмо Бјељинскога Гогољу.

И, збиља, то исто — „интелигентско“ писмо — објавили су

„Вјехи“ уз грмљавину одобравања Розанова-Нововременца и Антонија Волинскога. ј

Какав сраман призор! — рећи ће демократа између бољих народњака. Какав поучан призор! додаћемо ми. Како трезни оне који су сентиментално гледали на питање демократије, како челичи све што је живо и јако у демократији, одбацујући немилосрдно труле, господско-обломовске илузије!

Разочарати се у либерализму је ствар врло корисна за онога ко је икад био њиме очаран. А онај ко пожели да се сети давне историје рускога либерализма, већ ће у односу либерала Кавељина према демократи Чернишевском угледати. најтачнији пралик односа кадетске партије либералних буржуја према руском демократском покрету маса. Либерална буржоазија у Русији је „нашла себе“ или, тачније, нашла свој реп, Није ли време за демократију у Русији да нађе своју главу» Е - __Особито је несносно видети када се субјекти као Шчепетев, Струве, Гредескул, Изгојев и друга кадетска братија хватају за скутове Њекрасова, Шчедрина итд, Њекрасов се ломио, као лично слаб

"између Чернишевског и либерала, али су му све симпатије биле на

страни Чернишевског. Њекрасов је због исте личне слабости ударао у ноте либералног угодништва, али је сам горко оплакивао своје „трехе“ и јавно се кајао због њих.

Нисам трговао лиром, али је понекад, када је неумољива судбина претила, из лире лажан звук мамила моја рука... :

„Лажан звук“ — ето како је сам Њекрасов називао своје либе-

рално-угодничке грехе, А Шчедрин се немилосрдно ругао либералима == Е с и увек их жигосао формулом; „налик на подлост“,