Наша књижевност

146 Наша књижевност

ариозности. Међутим, како се радња догађа у Шпанији, д Албер уноси и еле менте шпанског фолклора, тако да је то уствари смеша та три елемента. Вешто искоришћујући контрасте и сукобе које пружа сама радња у либрету, са сигурном композиционом техником, д'Албер даје музику ефектну и лаку за певање, али зато ипак не и упечатљиву.и не трајније музичке вредности. :

Марио Шименц, као носилац главне партије сељака Педра, са својим лепим гласовним материјалом, тумачио је наивног и чистог сељака, који је, међутим, кмао вашековских црта. не трудећи се много да глуми. Укрућеност нецивилизованог наивчине, простосрдачност и добродушност, Шименц је давао лако и без великог напрезања. Никола Цвејић у улози богатог млинара Себастијана, као штекулант који у својим рукама држи све конце заплета, суверено је владао сценом. Меланија Бугариновић, као Марта, гласовно свежа и једра, претерано подвлачећи патетику ове улоге, запазила је у театралне манире који су још више спуштали ниво ове опере. Жарко Цвејић био је смирени и мудри старац, и овог пута глумачки проживљен. Тумачи главних улога носили су на својим леђима и углавном спасавали оперу. Међутим, у целокупној слици, у извођачком апарату, раздешеном и расклиматаном, дало би се начинити још доста поправки, нарочито у погледу ритмичког слагања.

Зора Милосављевић, концертна певачица, на солистичком концерту дала је доказа о својим амбицијама репродуктивног уметника, упућеног безусловно на камерно музицирање. Њен јасно опредељени лирски сопран има и ограничени ломен у репертоару: лирско-мдеитативне песме које, нарочито у висинама, не постављају велике техничке тешкоће. Зато су јој и биле најуспелије песме Мусоргског и де Фале. Чиста и јасна дикција и музикално фразирање надокнађавали су недовољно продорну снагу у песмама које су прелазиле у висок регистар.

=

Бугарски војни репрезентативни хор дао је, уз пратњу оркестра, концерт словенских масовних и народних песама. Дисциплинованост хорског тела и звучна хомогеност целог ансамбла била је у служби тумачења дела без велике музичко проблематике. Диригент који је руководио овим великим апаратом ишао је за гетаљном разрадом музичких фраза са нарочито јасно подвученим динамичким контрастима Позитивни квалитети овог хорг памећу претпоставку да је он, мак) млад, тек недавно основан, способан до интерпретује и сложенија музичка дела.

СОЗ

Стјепан Шулек, на своме солистичком концерту углавном је потврдио квалитете које је показао на свом суделовању на концерту Београдске филхармоније: смисао за топлу контилену, камерни тон, кристалност звука у флажолету и богату скалу звучне диференцираности. Мако цео програм није био стилски верно погођен, треба подвући тумачење Кројцерове сонате са наглашеном тежњом за истицањем ромавтичарских елемената, као и смисао за рапсодично детаљисање у Равеловој „Циганској“. Андреја Прегер, рутинирани пратилац на клавиру, показао се и као прецизан гианиста камерног стила.

#

Концерт композиција М. ИМ. Глинке приредила је скупина оеоградских Руса као први у: низу концерата који треба да прикажу историјски развој руске музике. Овс је похвална и. интересантна замисао, која може да буде само онда у целини остварена ако извођачи ових приредби буду на висини овог крупног 33латка. Са Глинком су почели као оснивачем руске националне школе, као са претечом моћне групе „Петорице“ и приказали су нам арије из његових најзначајнијих опера и трио за кларинет, фагот и клавир. Док се у његовим операма осећа јасни траг руске народне песме, руске романсе, дотле у триу преовла-