Наша књижевност

ЈАНИНА сан 5

К. Маркс, Ф. Енгелс: О књижевности и уметности. — Дело оснивача научног социјализма К. Маркса и Ф. Енгелса 500) књижевности и уметности“, објављено у издању „Културе“, неопходан је и драгоцен материјал за студиј и популаризацију основних поставки научне естетике, изабран из великог зборника који је штампан у Москви 1937 на немачком а 1988 на руском језику. Из класичних дела научног социјализма — Ка критици полетичке економије, Немачка идеологија, Удео рада у очовечивању мајмуна, Капитал, Теорије о вишку вредности, Манифест комунистичке партије, Светла породица, Антидиринг, Дијалектика природе, Порекло породице, приватне сводине и државе, Лудвиг Фојербах и крај немачке класичне филозофије, Револуција и контрареволуција у Немачкој, 15 бример Луда Бонапарте, — из међусобне преписке Маркса и Енгелса као и њихове преписке са Ласалом и другима, У одломцима и чланцима овог зборника оцртавају се фундаменталне теоријске позиције са којих треба полазити у научном третирању и свестраној даљој научној разради порекла и развитка уметности, уметности у капиталистичком друштву и проблема реализма у уметности. „Политички, правни, филозофски, религиозни, књижевни, уметнички ита. развитак заснива се на економском. Али делују како један на други тако и на економску базу. Не стоји ствар тако да је економски положај! узрок, да је он једини активан а све друго само пасивно дејство. Не, цего је ту по среди узајамно дејство на основу економске нужности, која У крајњој инстанци увек. продире. Држава, на пример, утиче заштитним царинама, слободном трговином, добрим или рђавим финансијама. Па чак ни самртна клонулост и изнемоглост немачког ћифте, проистекла из бедног еко-

сви ови

номског стања Немачке од 1648 до 1830, која се испољила најпре у пијетизму а потом у сентименталности и у пузавом метанисању пред кнежевима и племством, ни она није остала без економског дејства. Та слабост била је Једна од највећих препрека поновном полету, а била је поколебана тек захваљујући што су револуциони и наполеоновски ратови ту беду учинили акутном. Према томе, не ради се о неком ауто матском деловању економског положаја, као што се ту и тамо исувише удобно замишља, него је ствар у томе да људи стварају сами своју историју, гли У одређеној средини која их условљава, на основу стварних односа које су од раније затекли, а у којима у крајњој инстанци ипак одлучују економски услови, колико год они били упливисани остаполитичким и идеолошким чиниоцима. Економски односи претстављају ону црвену нит која се кроз све про-

томе

лим

влачи и која једино води к разумевању... ... Што се више управо испитивана

област удаљава од економске а приближава чистој апстрактно идеолошко! области, све више ћемо у њеном развитку наилазити на случајности, сво изломљеније ће се оцртавати кривуља тог развитка. Но ако нацртамо просечну осу те кривуље, наћи ћете да ова тече приближно утолико паралелније с 0с0овином економског развитка, уколико Је дужи посматрани период и уколико је шира проучавана област... (Ф. Енгелс, Писмо Хајнцу Штаркенбергу од 95 јануара 1894)“.

___ Где год је дошла на власт, буржоазија је разорила све феудалне, патријархалне, идиличне односе. Она је немилосрдно покидала шаролике феудалне споне које су човека везивале за његовог природног претпостављеног, и није оставила између човека и човека ни-

какву другу везу осим голог интереса