Наша књижевност

Једанзест песама

То је бели труп лађе пошао низ вале из луке,

Да ли у плаве даљи иду добри другари међ другаре>

Пролазе дани

с ветром

и у сунчаном блеску без трага на води

и песку.

На жало хеј,

колико пустих вечери силазе мајке

и синови и кћери!

Узаман шире

кб једра

над морем руке морнара нема,

све тужније су луке...

И вечери једне на жалу

прича се дела таставица је занавек одлетела.

Вечери једне на жалу

прича се чулалађа је бела занавек потонула.

Нигдар се ласте без крила

ве поврате,

а лађе мру занавек

од гранате