Наша књижевност

Проблеми критике 35

То су сумарно, у одломцима, изнете констатације, поставке овог програмског чланка у совјетском часопису. Његова поента је у потстицају савремене совјетске критике да се користе искуствима и трг дицијама. У програму је поред тога истакнуто да би требало да и сами писци узму учешће у расправљању књижевних питања, како у теориском, тако и у конкретном формирању уметничке критике. Пример за ово имају у прошлости. Нека следе примерима Пушкина, [о гоља, Толстоја, Шчедрина, Горког и других класика.

Програмски чланак овог совјетског часописа, његови осврти на савремену совјетску критику и њену улогу у свом добу, потстиче нас да размишљамо о критици код нас, у нашим приликама и нашим услсвима. Проблем уметничке критике је и код нас акутан и у великој мери осетљив јер се често чују приговори да критика код нас није довољне активна и производна.

Један део писаца је и код нас одазвао се позиву народа, ступио у редове народно ослободилачке борбе и са оружјем у руци и својом уметношћу борио се против фашизма. У тој борби пали су и Веселин Маслеш. и Ђорђе Јовановић, критичари које је рат затекао у пуном развитку и сазревању. С друге стране, као жртве терора фашизма, изгубили су живот у пуном стварању У области научне и уметничке критике Отокар Кершовани и Огњен Прица. Све су то имена која су последњих година пред рат уздизали научну и уметничку критику до принципијелности, објективности, уносећи у њу поуздан и темељан метод рада.

У периоду између два рата критика је у почетку почивала више на индивидуалистичкој основи и тада када је заузимала протестни став према конзервативним тенденцијама у грађанској литератури, износећи демократска начела у борби са политичким, књижевним и научним реакционарним мишљењима у нашем јавном животу. После државног удара Александра Карађорђевића у време сурових гоњења почела је да израста критика са филозофских и естетских основа марксизма-лењинизма Процес сазревања на том плану расте сваком годином. Врхунап тога сазревања постигнут је у „Књижевним свескама“ у којима су тадашња актуелна књижевна и филозофска питања расправљена са великом зрелином, принципијелношћу, теориском озбиљношћу и снагом. Појава „Књижевних свезака“ није имала само крупан књижевни и филозофски значај. Она је показала да су снаге које су носиле одговорне задатке потпуно теориски и знанствено оспособљене да воде борбу на друштвеном и на националном плану. Наиме та зрелост и снага, изражени на плану филозофске, књижевне и уметничке кри: тике, послужиле су као темељ и ослонац у душевном оружању народа у борби с фашизмом.

Пред рат су и писци који су заснивали свој став у учењу марксизма-лењинизма узели учешће у изграђивању уметничке и научне критике. Да поменем Милован Ђиласа, Радована Зогсвића, Јована Попо-