Наша књижевност

36 Наша књижевност

вића, приповедаче и песнике. Њихови критички осврти на књижевна питања, као и на противуречности свога доба имали су великог значења за оријентацију научног и уметничког стварања код нас. Књижевни проблеми морају интересовати сваког писца, а писци су позвани да њима дају своју реч, јер су ови проблеми уврежени у њихово уметничко стварање. Колико је код једног дела писаца била снажна воља и потреба за узимањем учешћа и активизирањем књижевних, уметничких и научних питања свога доба сведочи покретање часописа „Уметност и критика под веома тешким и по све неповољним условима цензуре и полицијских прогањања. Часопис „Уметност и критика“ већ је био сасвим близа етапа „Књижевним свескама“. Ту је већ озбиљно продискутован метод научне и уметничке критике постав“ љан у сложеним и спорним књижевним и научним појавама и питањима свога доба.

Књижевна и научна критика пред рат послужила је за организовање и идејно оружавање борбе народа против његовог непријатеља фашизма. У борби против фашистичког окупатора она се као и у Совјетској Русији изразила у публицистици, кроз говоре, кроз илегалне 1 партизанске листове. Писац који је узес директног и активног учешћа у народном покрету против варварског освајача, био је војник народ“ ног устанка. Он је пропагирао дух борбе, давао својој писаној рече гњев и понос борбе против ругла фашизма. Писац је својим идејама и снагом свога уметничког израза оружао душевно народ, с друге стране он се и сам оружао искуствима из непосредног и блиског рада с наро“ дом, И кад је из ове борбе изишао заједно са својим народом као победник очекивали су га тешки, сложени и крупни задатци обнове з2мље, У тим првим данима организовања нове државе, друштвеног и културног живота у њој у условима које је рат фашистичког разарања оставио иза себе он је такође највише кроз публицистику говорио народу. У борби, као и у овом раду на обнови земље напредни писан имао је прилике да своја сазрела гледишта на живот и свет проведе " кроз праксу, као и да упозна живот свога народа у његовој истини # стварности.

Задаци који су изнети у програму „Совјетска књига“ постављају се и нашим писцима. Борба против фашистичких остатака за очување мира мора бити још спремнија, још знанственија и виталнија јер се мора рачунати и са перфидним непријатељем народа. Писци, а са њима и критика могу одиграти и ту значајну улогу. Критика има ослонца у раду који сам поменуо у овом чланку, раду чија унутрашња снага је окрепљена и жртвама, а и традиције у даљој прошлости нису сиромгшине. Ми нисмо имали Бјељинског, Херцена, Доброљубова, Чернишевског, Писарева, у њиховој снази и размерама, али је на пример Светозар Марковић у нашим условима огромно учинио да се реализам као критичка напредна снага учврсти у нашој књижевности и уопште у наем јавном животу. А такође у појединим епохама бивало је и код