Наша књижевност

100 : Наша књижевност

у области своје делатности. Они морају имати јасан теоретски став не само у питањима књижевности и уметности уопште, него и у питањима језика. Језик је њихово оружје, средство уметничког изражавгња, и да би владали њиме, они га морају савршено познавати. Морају га познавати теоретски, морају знати његову историју, дијалектику развоја, његове изворе, граматику, речник. Тек онда ће им њихове „осећање“ бити од користи.

Најзад, да би се поменути проблеми што лакше и што брже решили, да би српски књижевни језик даље пошао правилним путем развитка, било би потребно приступити организованом писању радова који су од битне важности за даљи развитак књижевног језика, а посебно за утврђивање његове норме. Одавно се осећала потреба за новим речником српског или хрватског језика. Вуков речник више није довољан, као што није довољан ни Броз-Вековићев речник. Нама је потребан речник који би обухватио и сав каснији материјал. Он бк обухватио не само писце, него и језик науке, технике, привреде. Разуме се, у тај речник не би ушла сва терминологија — то је предмет посебних терминолошких речника —, али би морало ући све што је битно у економском, политичком, културном развитку народа како се гај развитак одразио у језику. На осневу тог материјала било би потребно написати нормативну граматику. Сем тога, неопходно је потребно израдити научну историју српског књижевног језика. Сви ови радови били би од огромне важности за даљи развитак књижевног

језика и знатно би допринели његовом напретку. РАДОВАН ЛАЛИЋ

Вера Чохаџић: Згариште