Наша књижевност

102 | Наша књижевност

како учитељ каже, тако је. Сви му верују да се он у томе разуме, јер се он виђа са свима људима, а има и радио. (Осем тога, учитељ лечи, пише молбе и писма, мири, венчава, посредује у замршеним деобама и као запета пушка спреман је да одговори на свако сељачко питање. Сељаци му у свему верују, и једино не слушају његове привредне поуке, јер то, веле, чита из књига, а овде је земља ђаволска, није као друге земље, него сам хрш и худина, па за њу не важи оно што је у књигама.

Сељаке највише придобија учитељев начин. Не прима он бакшиша ни части, јер му ништа не треба. Полић, што стално стоји пред њим и који кавеџија с времена на време допуњује, бесплатно му сло дује. То је његова привилегија коју сваки закупац каване прећутно поштује, јер учитељ привлачи госте. Он никада није пијан, а увек је малчице весео од ракије. Никада не виче, никад никога не дочекује и први не ословљава, али са сваким разговара као да му је најбољи пријатељ; на прву реч и поглед разуме сваку муку и невољу. Можеш: му се мирно исповедити да си човека убио или касу обио, он чува св: тајне боље него поп или адвокат. Са бакама, измученим сеоским старицама, разговара као да је и сам родио десеторо деце; као да и њега злостављају синови, снахе, унучад. А дођу ли власти, сељаци му се диве како са сваким разговара као да му је раван; не збуњују га ни начелници, ни министри, ни владике. „Препечена му душа, има у њој сто гради“, веле за њега старци.

— Како есапиш, учо, "оће л' и на насг — упитао га је, кад су Немци ударили на Пољску, Драгуљевић,

— Неће још, — одговори учитељ. __ Значи да ћу стићи да оженим сина" _ Стићи ћеш и унуче да стекнеш, — вели учитељ шалећи се.

Сељаци су се разишли умирени, ма да их Видак, назван „Глуви пророк“, једнако узбуђује пророчанствима.

Горе, високо у брдима, где живи на бачијама и лети и зими откад је остарио и предао власт синовима, силазећи у село само о великим празницима и у најжешћу зиму, потпуно оглувео и сав занет у ћутање и у природу, Пророк поче пред рат да казује чудне ствари. „Судариће се, вели, Тука и Манџука, и тући ће се под земљом, на земљи, на небу, под морем — свуда. М у нас ће се, вели, рат огласити, али војевања неће бити него ће нас душман одједном притиснути као мора чо!екг у сну, а кад се огласи мир, заподенуће се војевање.“

__ 'Натема. га, — крсте се сељаци, — шта ли му то значи. рат, а нема војевања; мир, а војевање»!

И све чешће силазе до каване да чују шта учитељ мисли. А он разастро велику карту, па казује како војске иду преко Пољске, ни вели: "

— Сад ће Руси са друге стране. А кад се сретну, Немац неће смети да удари, него ће се окренути на другу страну..