Наша књижевност

о о

Ура, Максим Горки! 1

умрла су у раним годинама; Радисав и отац зближили су се као две сироте, и волели су се и помагали, да је било свету за пример. Школовао се Гораковић, до универзитета, тешко, јер је отац слабо зарађивао. Кад му је отац умро, Радисав је баш матурирао, с одликом и сјајно, и одмах добио стипендију, и одмах решио да иде у Немачку. Уплакано над очевим сандуком, Радисав је спустио оцу у сандук, као последњи знак љубави, лепу металну увлаку за оловку коју му ја поклонио разредни старешина за ванредно одговарање на испитима. Имао је Радисав, онда, потребу жртве, и растао се лака срца од првог скупог предмета у свом животу. Још са оцем, Радисав је био социалист. У Шарлотенбургу, као студент, манифестовао је са радницима, и ишао на њихове зборове. Читао је и доста социолошке литературе. Али, у основи, то је био хладан социалист, па и хладан човек. Хладан човек —- мета сваком злу. Богатство је вребало предодређеног свог питомца. Вереница, богата девојка, говорила је Гораковићу: Што би ти био социалист, кад си од данас збринут за увек, и свој газда на лепом газдинству. — Гораковић осети што није осетио кад је добио диплому: самоуверење особите врсте, хладно самоуверење, касније и свирепо самоуверење од моћи у којој није било трунке њега самога, неке његове идеје или заслуге. Они који стичу богатство, 'наслажу и нешто радости у душу. Они који преузму богатство, везују се с њим чисто материално. Чим се верио, добио је Гораковић и лепо место, на које је доста дуго чекао. Био је свестан да му је место дато зато што је богат, и није му то сметало. Ценио је ту квалификацију више од школовања, стручне спреме и дипломе. У првим брачним годинама жена и он ћућорили су вечито о срећама богатих, и трудили су се да буду срећни. С Гораковићем је богатство учинило што увек највише тежи да учини; усамило га је. Све ређе је имао потребу присног додира с људима. Потпуно је изгубио интерес и мар за туђе судбине и животе. Он и богатство, и милине и тајне 60гатства. Жену и троје деце покушавао је такође да увуче у. чудну лримамљиву самоћу, где богатство креће нездраве фантазије о срећи и моћи. „Породични савет“ се затвори у собу, и разговара о стварима живота само са свога гледишта. Жена је постепено изгубила. другарице, Гсраковић другове. Деца су постала стармала, и другој деци туђа. И што више тако У породици, све већа срећа. Пет досадних лица разговарала би сатима не помињући ни за тренутак неког драгог човека, неки догађај који је другога усрећио или растужио. У четвртом разреду гимназије Васко је почео да се удаљава, као грана која расте под правим углом према стаблу, Кад је једаред породични савет опет нешто доконао, Васко је први пут рекао не, искусио казну, и почео отада слободније да мисли. Тада је заволео Пека, с тим да ће му он бити најближи до краја живота, Тај прелом као да је после опет зацелио, кад се Васко боље спријатељио са млађом сестром, али то'је било само привидно, и кад је Васко ступио на Университет, он се поново родио, душу стекао,