Наша књижевност

КОД ГОРКОГ

Горки је двоструко у дворани: он, лично, за дугим столом претседништва, и његова слика, на чеоном зиду дворане.

Његово лице, тако често гледано и инетнзивно проучавано, лице песника и човека, оставља на мене дубљи утисак но ма које друго. Слика виси у низу других портрета, који приказују песнике свих времена и земаља, сазване, такорећи, да присуствују овом састанку уметничког стварања. И сада, са зидова, у разноврсности својих ношњи и разноликости својих бића, гледају и проматрају писце совјетских народа, окупљене крајем августа и почетком септембра 1934 на свој први конгрес.

Животни интензитет и стваралачка воља зраче из мисаоних црта ових људи, који су дошли из свих крајева простране совјетске земље, да заједнички поразговарају о оном што су досада постигли и о свом даљем путу. А у њиној средини и на њином челу: Горки. Под властитом сликом, седи за дугим претседничким столом. За чудо је, колико је сличан својој слици. Сличност је толика, док говори и снагом своје речи и мисли плени слушаоце, да се на махове чини да то говори увећана пројекција слике са зида, снажнијом речи и јачим интензитетом но што би одговарало уснама које већ носе знаке старости.

Горки, овог првог дана, говори о изворима уметности. Говори како су најлепше фабуле, најблиставија предања, најдивотнији јунаци захитани из дубоких врела успомене човечанства и како су их пастири, сељаци и радници, неуким и пуним чежње срцем, преносили из прошлости у садашњост и даље у будућност. И да су најлепши ликови наше литературе, описани од познатих аутора, само нова уобличавања онога што је велика и безазлена народна душа раније иу другим симболичним облицима стварала.

Глас му је таман и не врло снажан. Уста, у сенци опуштених бркова, каткад остављају утисак лаког умора. Али су очи бистре и живе. Године нису помутиле њин сјај. Сачувале су особину видовитог гледања У дубине једног плодног и дугог живота, у којем се време згрушава и све минуло бива садржано. Речито говоре о знању, стеченом у снажној духовној делатности, које доносе обиље и сигурност, слике и потезе проживљеног, промишљеног и просањаног.

Тако сам замишљао благословену старост, ону мудру старост, која надвлађује непромишљеност, жестину и доношење брзих закључака