Наша књижевност

ХРОНИКА

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„КОЛА БРЕЊОН“ ОД РОМЕНА РОЛАНА (Издање „Културе“)

У стварању Ромена Ролана дело „Кола Брењон“ заузима по своме уметничком карактеру сасвим издвојено место. Он је кроз то дело ближи стварности, ближи животу народа. У његовом „Жану Кристофу“ људи живе опчињени музиком као деца, као да су извађени из „Снежане и седам патуљака“. Зрачна и флуидна међусобна љубав чини их бескрајно наивним, особењачким, а до чедне непосредности упрошћеним.

Ромен Ролан је у „Коли Брењону“ обнављао Француски роман у раблеовским традицијама. Он је хтео, како сам каже, да се галски провесели, да у галском духу, У ономе што је у томе духу ђаволски обешењачко, а у исти мах снажно од здравља, ведрине природе, нађе непролазне вредности виталности француског народа. Његова концепција Коле Брењона избила је из врела народног духа и носи доста сд боја, сочности и једрине народног израза. Она је стварана у славље Бургоње и Бургоњаца, људи који бол и бригу кроз шалу и смех изражавају.

Ромен Ролан је ишао за жицом галског духа у ХМ! век старих Бургоњаца, поносан што су они у феудалном ропству и под насиљима великаша, у пустошењу куге, сачували оптимизам, весеље духа, веру у човека и будућност свога народа. Ту жилавост предака Ролан је украсио живописним уметничких бујним и раскошним колоритом бургоњског поднебља. Кола Брењон је велика лола, испичутура, вечно добре воље, оран на шалу и када му је у срцу најтеже, весељак снажних нагона и здравог разума, дубоко уврежен у тло бургоњске земље, и плодност њених винодола. Испод његове тврде, примитивне коре назире се отисак идеје Ромена Ролана пре 1914 год. У њему је урезана и концепција грађанина француске републике, оног демократе републиканца који уз земљу љубоморно чува интегритет личности и духа, који слободом мисли и здравом памећу прогања верске предрасуде, не трпи ауторитет над својом индивидуглношћу, не признаје небеска и земаљска божанства и има једину опсгсију, своје личности. Када после разарања куге, разбојничке банде упадају у домове пљачке ради, у Коли Брењону се узбуњује заштитник реда и личне имовине, У њему је синтеза француског сељака из ХМГ века, који препредено ни промућурно уме да вуче за нос и тоциља своје господаре, и једнога од неимара будуће грађанске француске републике, у кога Ролан улива култ према слободи духа и пожртвовању, љубав према уметности, толико пожртвовану да је то једина вредност у животу којој се Кола Брењон сав предаје. У Коли Брењону наговештава се будући долазак грађанске револуције, немир века, изражава се подчемно незадовољство са монархијом, роптање народа под феудалним ропством, његова тежња за слободом, виталност и истрајност у тој тежњи.

Кола Брењон је надахнут бриљантним квалитетима уметничког духа и стила. Његова личност живи, врло пластична и чулна пред нашим очима, рељефна у своме питореску, пријално људска у зрачној ведрини, лежерности и изванредној гипкости духа. Он је ту пред нама у испреплетаним карактеристикама и психолошкој сложености: с једне стране у дивљим инстинктима, грубости и отврдлој саможивости, с друге стране страсно привржен уметничком стварању, фанатик уметничке лепоте и уметничких израза. Веома је сугестивна његова природност, живахност духа у богатом колориту личности,