Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ГОСТОВАЊЕ МАКЕДОНСКОГ НАРОДНОГ ТЕАТРА

Непуну годину дана после свога оснивања, Македонски народни театар из Скопља дошао је у Београд, да пред престоничком публиком прикаже, у три претставе, резултате свога рада, својих стремљења и својих могућности. Жива македонска реч, која је толико дуго била гушена и прогоњена и на тај начин спречавана у свом природном развитку, имала је на престоничкој позорници, по самој сили ствари, свој дубљи културно-политички значај. Она је показала да је македонски народ, У пуној слободи новога живота, за кратко време успео да на свом матерњем језику, још недовољно књижевно оформљеном, створи своју културу и своју позоришну уметност, које носе и убедљиво намећу свог, особени македонски карактер.

Али, гостовање Македонског народног театра није било само једна значајна културно-политичка манифестација. Оно је СОило такође и право уметничко изн=нађење. За свега годину дана рада, и поред свих мсгућих организационих, репертсарских и техничких проблема, Македонски народни театар успео је не само да се постави и учврсти, него и да офсрми свој уметнички лик, у најбољем духу реалистичких позоришних традиција, на начин који га издваја од осталих наших псзоришта. За своје гостовање у престоници, Македонски народни театар одабрао је три дела из свога репертоара: „Чорбаџи Теодоса“, комад из народног живота од Васила Иљоског, „Родитељски дом“ Валентина Катајева и „Причу о правди“ Маргарите Алигер. Овако састављени репертоар, углавном са јунацима из млађег нараштаја, омогућио је у довољној мери младом ансамблу македонских позоришних трудбеника да довољно јасно оцртају и своје појединачне могућности и уметничка стремљења позоришног колектива као целине. У три претставе — једној која примитивним, недовољно уметничким средствима даје слику патријархалног живота чорбаџијске куће, другој која показује херојске нагоре младог поколења на обнови родитељског дома и трећој која поетизује и људски оплемгњује чин младалачког херојства у борби за част и слободу народа — Македонски вародни театар показао је, у маломе, и своју репертоарску политику, и смисао за реалистичко позоришно уобличавање, и глумачке снаге, и лепоту језика у верном омеру. Ако примитивна грађа „Чорбаџи Теодоса“, без уметничког и идејног оправдања и стварнијег позоришног стремљења, није могла дати довољно материјала за пунији сценски израз, редитељски, сценографски и глумачки, она зе показала, у накнаду за то, смисао за позоришну реконструкцију стварног македонског гмбијента, са посебним менталитетом, обичајима, моралом, са оном невероватно богатом, музички необично плодном, изворно обојеном македонском речи.

Солидност у постављању и решавању проблема, која се у фолклорној грађи „Чорбаџи Теодоса“ тек наговестила, исказала се још пуније у „Родитељском дому“, тој живој сценској репортажи о прегнућима совјетских људи на делу 06гове порушене отаџбине, у којој су и карактери, и догађаји, и односи, и ситуације тек овлаш скицирани спољним средствима. Отуда дело изискује брижљиву

.