Наша књижевност
МАСТОДОНТИ
— ОДЛОМЦИ ИЗ ПРВОГ ДЕЛА ПОЕМЕ —
Било како било,
Тек ми данас знамо —
Науци припада за то пуна хвала Да је лево крило
Мастодонтске тројке
Пргдводила једна неолитска хала, Чију грдну старост могу можда само Да претставе пусте,
Репате и густе
Петоструке бројке.
Да би стеко име овај бели слон, Стручно и научно
Тетрабелодон,
Морао је прво коначно да цркне,
А затим је ветар ураганске снаге, Кроз векове жедне
Из петиних жила морао да тркне,
Да му кости наге
До краја просвира,
И начини труле
Декадентске фруле,
Које ноћу даве распасане буле, Повијају гране тешке шуме хлебне И плаше по мраку све кобиле ждребне. Било како било, тек ми данас знамо, Да је овај бели горопадни слон Живео одавно, у детињству света, На домаку тешког прапотопског блата, И да је пред зору, једног псећег лета, Са два своја брата,
Без објаве рата,
Прегазио Дон.
а цитат.
—-_" РР