Наша књижевност

АЈА МА АТИ а АРМ а МИ ЧОЕ а МА Ре РОУ ЛУ КАЛИ Ри. и ( с РРА А ЕТ ЛАН ЕЛИ ва ИЕ РК

108 Наша књижевност

1846 Радоју се родило треће дете, Светозар, по свој прилици 9 (по новом 21) септембра. Где је рођен, не може се тачно рећи. Претпостављају се три места: Зајечар, Јагодина и Нишевци у срезу сврљишком. За Зајечар би говориле ове чињенице: На Марковићевој дипломи о свршеној Великој школи (коју су Руси недавно пронашли у Петрограду, у архиви инжењерске школе) стоји изрично да је „родом из Заечара“. Из зајечарскога начелства је писар Радоје Марковић упутио 23 септембра (по ст.) 1846, кад му је син већ био рођен, молбу за унапређење. Сем тога, и стари Зајечарци тврде да се Светозар Марковић родио у улици која се доскора, кроз читава пола века, звала „Светозарево сокаче“, а свакако се и данас зове његовим именом. Најзад, и многи његови савременици и најближи пријатељи, у написима о његовој смрти, — међу њима и Пера Тодоровић, његов први сарадник, — веле да је рођен у Зајечару.

Међутим на сведочанству са циришке политехнике и на спроводној објави, којом је упућен из Крагујевца у пожаревачки затвор, а то су свакако подаци унесени према Марковићевом исказу, стоји да је из Јагодине. Додуше, не каже се да је рођен у Јагодини, него да је „из Јагодине“, што није иста ствар. Његов отац имао је кућу у Јагодини; ту су последње дане живота провели и ту сахрањени оба · Светозарева родитеља; ту је он провео детињство; ту му је стално породично огњиште и маћеха коју је сматрао рођеном мајком, јер је однеговала сву децу од малих ногу; ту ће се он често навраћати на одмор, у очеву кућу и своју породицу. Зато је он могао и изјављивати да је „из Јагодине“, која не мора бити његово место рођења, него тзв. „завичајно место“.

Најзад, у последње време све више се помињу и Нишевци. И његов старији брат Јеврем и најмлађа сестра, Милица Петковић, тврде да је рођен у Нишевцима, у Сврљигу. То вели и његов сестрић, Милутин К. Аранђеловић, пензионер у Јагодини. Јеремија Живановић у своје време обратио се општини у Нишевцима. „Општински суд проверио је то тврђење, и од Петка Крстића, старца око деведесет година, дознао... да се ту родио син ондашњег среског начелника Радоја Марковића... Најзад је о свему томе упитан и Г. Аца Станојевић (који је брат од тетке Светозару Марковићу), те је и он потврдио мишљење да се Светозар родио када му је отац био срески начелник у Нишевцима“ Чињеница да Нишевце сматра његовим местом рођења његова најближа родбина и сувише је озбиљна да је не бисмо узели у обзир. Против ње говори молба од 23 септембра 1846, којом Радоје Марковић, писар у Зајечару, моли за унапређење. У сваком случају, ваљало би ову молбу поново видети, ако је у животу, јер је наводи Скерлић, који у таквим подацима није увек поуздан. (Он, на пример, каже да је Светозарев отац умро 1858, а међутим у „протоколу усопших“ јагодинске цркве сасвим јасно стоји да је сахрањен 1854!). Казивање старца Петка Крстића не чини нам се сигурно. Али ни чињеница што