Наша књижевност

ОИ РА

Живот Светозара Марковића 109

Марковић никад не наволи слабо познато село Нипшевце, уз које ваља писати срез и округ, него познатији град као завичајно место у коме се води као грађанин, није несхватљива.

Питање где је рођен Светозар Марковић било би лако рашчишћено да у црквеним књигама има каква трага о томе. Али у Нишевцима изгледа да у оно доба није било „протокола крешчајемих ; у Зајечару су црквене књиге спалили Турци приликом упада 1876, а ни у јагодинској цркви нема никакве забелешке о његовом рођењу.

Из прегледаних података нама се чини да не може бити озбиљна говора о Јагодини као месту Марковићева рођења. Остају, дакле, Зајечар или Нишевци. | ;

Потпуности ради помињемо да многи савременици (Пера Тодоровић и низ некролога) наводе 1847 као годину рођења. Те године Радоје Марковић био је доиста срески начелник у Нишевцима. Али сам Светозар у два маха посредно вели да је рођен 1846: једном (у писму Антонију Хаџићу) каже да је имао седамнаест година кад је почео Велику школу 1863; други пут (у писму сестрама Нинковићевим) ка: зује како је био у двадесетој години кад је стигао у Петроград 1866. Питање где је рођен Светозар Марковић засад је, дакле, нерешено, док нови подаци не одлуче.

По оцу негде из динарских крајева, по мајци с Тимока, Марковић је по свој прилици носио у себи особине и једнога и другога краја. Једна од њих је свакако и она плаховитост, изражена до борбености. И његови дедови, и он сам, и његов брат Јеврем, били су нагли, виолентни, борбени људи, крај све доброте за коју се зна да ју је у великој мери било у његова оца, у њега и у његова брата Јеврема.

Његов „деда по оцу био је ајдук двадесет година“; његов отац и дед по матери учествовали су у обарању Обреновића. Његов брат, потпуковник Јеврем Марковић, стрељан 1877 у тополској буни, због своје жестине и борбености давао је као поручник оставку, био народни посланик и један од вођа скупштинске опозиције, а сам Светозар Марковић био је „један од највећих бојџија у јавном животу“.

Та виолентност, која је каткад код његових предака могла бити и штетна, у Марковића, оплемењеног културом, постала је корисна и конструктивна, јер је доприносила у борби за остварење највиших идеала.

И = ДЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ У ОТАЏБИНИ

· Светозар Марковић учио је први и други разред основне школе у Рековцу до лета 1854, а трећи и четврти од јесени 1854 до 1856 у Јагодини.

Зашто у Рековцу, кад му је отац у државном шематизму за 1852 забележен као срески начелник среза левачкога, са седиштем у Јаго: дини» Шематизам је штампан крајем 1851, када је Марковић био на-