Наша књижевност

Живот Светозара Марковића 411

„Кад сам свршио четири разреда, — вели Марковић, — читао сам доста добро, писао... доста рђаво и с тешком муком могао сам разабрати писма (по класификацији сам био дванаести, а било нас је свега педесет) и знао сам четири вида рачунања. Ја сам био један од најбољих рачунџија у школи, а огромна већина знала је само сабирање и одузимање.“ Видећемо да је Марковић до краја остао добар математичар. У раном детињству био је, — како прича Павле Мијајловић, мирно, повучено дете, свакако због нежнога здравља, јер је стално болешљив. „Од дечијих игара... готово ниједну није знао“, па није ни учествовао у њима. Другови су га исмејавали, јер дуго није могао правилно изговарати неке гласове него је врскао у говору. Његови укућани су га сматрали за брзоплета, нервозна и занесена дечака, те му обично нису поверавали ситније домаће послове који се обично дају деци.

Повучен и нежна здравља, он је провео прво детињство без велика додира с осталим ђацима. Дружио се са братом, сестрама и с неколико суседа. Али се доцније променио кад је прешао у крагујевачку полугимназију, пошто у Јагодини није било средње школе. Поправио је здравље, постао живахнији и напредовао у учењу. Први и други разред завршио је с врло добрим успехом, трећи скроз одлично, а у четвртом је био први у читавој полугимназији. О распустима, Божићу, Ускрсу, великим феријама, долазио би с осталим ђацима пешице, преко Црнога Врха, што значи да је већ био ојачао.

Тадашња нижа гимназија у Крагујевцу била је нека мешавина класичнога и реалнога правца. У њој су се учили „закон божији, српска граматика, „словосочиненије“ (тј. синтакса као засебан предмет), реторика, српска историја, стари словенски језик (уствари рускословенски), латински, немачки, јестаственица, географија и математика. Ученици нису добијали готово никакво образовање, ни класично, ни реално, јер се у школи учило напамет, без разумевања. Наставни. ци се нису трудили да објасне своје предмете, него их гонили да папагајски понављају и тукли да не може горе бити. „Тукли су они просто из обичаја, из рутине, а често и стога што нису имали шта да раде“

У томе се нарочито одликовао наставник немачкога језика. Марковић га је класично описао у свом познатом чланку Како су нас васпитали, као год и наставника математике. Сви су наставници били недостојни свога позива, сви предмети наопако предавани, " омладина је расла у кривим моралним и културним појмовима.

Природно је онда што је Марковић, први ученик у читавој шко· ли, враћајући се с испита, на лепеничкој ћуприји „поцепао... све што се учило у четвртој класи, искидао на комаде и бацио у воду“.

Ја мг уља рату амо 5

пут кик

узан

| | Ј