Наша књижевност

Живот Светозара Мерковића 113

буди; он није више онако миран и повучен. „У седмом разреду је изостајао, тужећи се да му је школа досадна и да у њој нема више шта да учи.“ Отуда је ваљда и добио у последњем разреду опомену због неоправданих изостанака.

Велика школа, у коју се уписао с јесени 1863, није много личила на универзитет. У њој је гимназиска дисциплина; ђаци се прозивају и морају долазити на предавања; факултети личе на разреде и професора има сасвим мало: свега по неколико на сваком факултету. Правни факултет, који је уствари нека врста административне академије за припремање чиновника, има највише слушалаца. Философски факултет већ их има мање, а технички сасвим мало. 1865, у трећој години студија, од четворице, колико их се свега уписало 1863, остала су двојица: он и Љубомир Клерић.

Најважнији професор на овом факултету био је математичар Ди: митрије Нешић, који је уживао глгс великога научника, ма да је написао расправу о — квадратури круга. Кад се Марковић крајем прве године појавио на испиту, Нешић га није познао, јер је Марковић, како казује Павле Мијајловић, на Великој школи слабо похађао предавања, незадовољан њиховом садржином. Али је Марковић, одувек добар математичар, изненадио Нешића својом спремом и најбоље од свих другова положио испит. Он је већ тада почео радити и учити самоучки. „Колегхо је вредело то знање — вели Марковић — показало се најбоље на нама који смо... одлазили у стране земље... Знали смо толико колико зна један ђак који је свршио тамошње гимназије са средњим успехом, а било их је далеко и неразвитијих. Ја знам ђака из техничког факултета (овде Марковић мисли на Николу Пашића), за кога су професори говорили да је један од највреднијих ђака, који је отишао на страну пошто је свршио три године Велике школе... и тај ђак готово није смео да каже да је учио механику, геодезију и нацртну геометрију.“

После лошега искуства у гимназији, Марковић се надао да ће на Великој школи проћи боље. Али је и овде био разочаран. „Професори не дају све што треба; не одмичемо од основних знања, па и то је наопако“, — вели он у једном писму. Ипак, на испитима он даје све што се од њега тражи и свршава Велику школу с приличним успехом.

Ми ћемо овде навести његову диплому, да бисмо исправили оцене које Скерлић нетачно наводи. Диплома (коју Марковић, како смо напоменули, није повукао из школске архиве кад је одлазио из Петрограда, те је тек после октобарске револуције објављена) доноси следеће оцене:

„Успех: 1. Из геометриског цртања, зоологије, ботанике и француског језика врло добар, из елементарне математике (1 и ПИ део) и

логике одличан. — П. Из финансије и нацртане геометрије добар. Из минералогије и више математике врло добар, из народне економије | 8

15 )

др нудњом 2.

| !