Наша књижевност

114 Наша књижевност

одличан. — 11. Из практичне геометрије и више математике врло добар, из агрономије, хемије и механике врло добар и из физике одличан.“

Диплома је датирана 5 јула 1866, са потписима др. Ј. Панчића, као ректора, и П. С. Срећковића, као „деловодитеља“.

Овде је место да кажемо коју реч о Марковићевом „бурном животу“ на Великој школи. Мислимо да су сувише дословно схватане његове речи о томе. Сви његови другови, уколико су говорили о томе, тврде да је био много умеренији и чеднији од њих и да је највећи део свога времена проводио у читању и самообразовању у оним научним областима које су га занимале. Ни доцније Марковић ниједном није запажен као човек неупутна понашања те ће његове речи 0 „бурном животу“ на Великој школи пре бити општа слика студентског живота него лични податак.

Колико је Марковић био морално чист, најбољи је доказ његово писмо сестрама Нинковићевим, с којима га је везивало најнежније и најузвишеније пријатељство (В. Изабране списе Светозара Марковића, СК Уа 274 етра 17):

»Ви женске, са вашим васпитањем и живљењем, не можете ни да појмите онај грозни живот у коме живи данашње коло младих људи од својих најнежнијих година... Ја сам вам причао каке је последице оставио на мени тај живот. Кад сам у двадесетој години отишао у Петроград да се учим, мене су гониле вахалне слике и дању и ноћу онако исто, као што су гониле мосије Мишела (из романа Чернишевског) „разне позе“ Верочке, кад је жудио да „завлада њом“... Мора бити да сам од природе био веома обдарен, кад се нисам строшио под теретом тих ужасних порока. Стало ме је много труда да се излечим од те болести, — и излечио сам се. Јер испитав до дна све нијансе разврата, ја сам се научио да поштујем невиност...“

Марковићев идеал је „најнежнија љубав“, без „трунке, прљавштине, ревности (тј. љубоморе), а још мање разврата. Ето то је, —

наглашава он, — идеал свију племенитих и свесних људи који се боре за напредак човечанства. Тај идеал природног људског стања треба да нам створи цивилизација — образовање“.

Далеко од сваке лакомислености и бурног живота, Марковић у другој и трећој години Велике школе учи руски, јер жели, усавршавања ради, да иде у Русију. Он чита на немачком, који је донекле знао, научне студије, а то је ретко ко радио године 1864 или 1865 међу великошколцима.

У нас је у више махова говорено о лектири наших омладинаца у то доба. Због тога се ми овде њоме нећемо бавити. Поменућемо само да су се по нашим часописима поред лепе књижевности, сенти: менталне и романтичне, почели у то доба јављати и чланци из природних наука, који ће неколико година доцније сасвим преовладати у нашим листовима. То је несумњиво била лектира и Светозара