Наша књижевност

Зи ијта 4

Живот Светозара Марковића 115

Марковића, коју је он почео допуњавати и читањем на немачком и

к кантате сета

руском. Једна катастрофа замало што свему није учинила крај. У почетку 5 1866 Марковић се разболео од тифуса. Боловао је у свом стану, у |

примитивним хигијенским приликама. Неговао га је његов друг Стева Поповић-Бели с толиком усрдношћу, да се Марковић, кад је оздравио, побратио са њим.

ови

У ПЕТРОГРАДУ И ЦИРИХУ (1866—1870)

самара иу зора 2:65

Изабран за државнога питомца, Светозар Марковић је одмах по свршетку Велике школе у јулу или августу 1866 кренуо у Петроград. Уписао се у Високу школу саобраћајних инжењера, на којој је свршио два курса, тј. две године. На овим курсевима положио је испите из статистике, нацртне геометрије, више математике, физике, хемије, геодезије, политичке економије, минералогије, геогнозије, цртања и ситуационога цртања. Трећи курс није завршио, али је на њему радио с успехом, како му то признаје сведочанство, напомињући да школовање напушта због болести. „Сурова клима петроградска почела је била да му подрива здравље“, — каже Пера Тодоровић.

Ми смо данас у могућности да кажемо нешто више него Скерлић о његовом школовању у Петрограду, јер располажемо подацима из архиве Високе школе саобраћајних инжењера, објављеним после револуције у „Радовима института славистике“ при петроградској академији наука.

Марковић је био још у Београду, заједно с Алексом Кнежевићем, изабран за благодејанца у Русији. Милан Ђ. Милићевић, тада секретар у министарству просвете, прича како га је, заједно са другом, водио београдском руском конзулу да га претстави.

Дашавши у Петроград, Марковић је поднео на потврду своју диплому азиском департману министарства иностраних послова, после чега је заједно с поменутим другом примљен за редовнога слушаоца Високе школе саобраћајних инжењера. Одмах му је додељена руска стипендија у износу триста рубаља, што је за оно време била свота довољна за пристојан живот.

У нас се досад помињала српска стипендија. Ми смо мишљења да српске стипендије Марковић није имао док је био у Русији, него ; да га је тадашњи српски министар просвете одредио да ужива једну МИ од двеју руских стипендија које је руска влада ставила на расположење српској за спремање инжењера. Марковић је српску стипендију Ј добио тек у Швајцарској.

Као сви студенти, и Марковић је у Петрограду био под тајним надзором полиције. То се види из архива његове школе. Управник инжењерскога института, генерал Собољевски, у неколико махова

8»

примана ааараникантициак рова пун: 1 > 553

: |

парити орао таа

Аљеве

Пра лем 5