Наша књижевност

Живот Светозара Марковића Е 117

гледа да је, научивши руски, он у току 1568 године био већ довољно упознат са појавама рускога јавнога живота. У београдском либерал: ном листу „Србији“ (1868, бр. 29) он пише о својим утисцима са једног „литературног вечера“), на коме је Писарев говорио о Хајнеу. Овај ·Марковићев допис казује нам да је већ увелико ишао на састанке руске омладине и да је учествовао у њеном политичком и културном животу. Под утицајем руске напредне критике, Писарева на првом месту, он пише у Петрограду и шаље „Матици“ свој програмски чланак „Певање и мишљење“, који је, с још једним његовим чланком („Реалност у поезији ) толико потресао нашу јавност и извршио важан утицај у нашој књижевности убрзавши ликвидацију романтизма.

У Петрограду је тада постојало и једно српско ђачко друштво „Омладина“, основано 1867, у другој години Марковићева бављења у овом граду. Међу оснивачима била су и два млада, слободоумна официра, доцнији генерали, Димитрије Бурић и Сава Грујић. У овом „удружењу, које личи на руске студентске кружоке, Марковић није само оснивач, него и члан управе. На писму „Српској омладини... од српске општине из Петрограда (Србија 1868, бр. 27-28) Марковић је потписан ако „перовођа“. Ово писмо, с којим се Марковић први пут јавља у српској јавности, по свој прилици није начинио једини Марковић, јер се и по стилу и по идејама то не може закључити. Оно ће свакако бити израз целога удружења или бар његове управе, али је доказ Марковићева учешћа у омладинском животу.

Године 1868 и 1869 врло су важне у Марковићевом развоју. То је време кад је, смрћу кнеза Михаила, настало ново стање у Србији и велика промена у читавој српској омладини. То су године кад су либерали ревидирали своја схватања и од једне прогресивне и опозиционе скупине слободоумних националиста постали умерена владајућа странка. Овај преокрет међу либералима најзад је рашчистио многе појмове и односе. Он је између 1868 и 1880 раздвојио наше људе у три табора: на консервативце, либерале и социјалисте и изазвао стварање трију партија у нас: напредне, либералне и радикалне странке. ;

Марковић је стигао у Русију с нејасним идејама и тежњама једнога слобоумнога омладинца какав се могао развити у малом Београду и у вазалној и примитивној Србији. Али под утицајем рускога јавнога живота и нових прилика у Србији, он се у Петрограду развијао и најзад дефинитивно формирао. Има једно Марковићево писмо из 1873, у коме он вели да су његова начела већ 1869 била „сасвим одређена“. Ми то писмо нисмо могли пронаћи (свакако је пропало, као и остала Марковићева необјављена преписка, у првом светском рату), али су ове речи веродостојне и у њима има истине; Марковић је у Русији постао оно што ће отада бити до своје смрти.

У Швајцарску Марковић одлази с потпуно утврђеним схватањима. Он, додуше, слуша органску хемију и вежба се у школској лабора-

ПАПА ам ЊЕН РИКИ у сова вири петина њу Ји тесто и ме =“ +

крава

4! | МИ: Е