Наша књижевност

132

Наша књижевност

Овоме чланку био је повод један распис министра просвете Великој школи и свима средњим заводима у Србији, у коме се казује наставницима „правац кога ће се држати у образовању младежи“. У распису се помињало како „међу наставницима у нашим јавним заводима има и таквих,.. који у својим предавањима одричу човеку духовни почетак, а у васеленој чак и само божанство“. Министар је страховао да из овога могу „произаћи најгоре последице и настати озбиљне опасности за наш породични, друштвени, па и државни живот“, те је наређивао да се предузму разне мере. „А када сам ја написао Протест против наредбе министра просвете — прича Јован Жујовић — да и великошколци морају недељом ићи у цркву, који протест потписа тридесет ондашњих другова, нападоше нас неки као да ћемо се отпадити од наше народности. Светозар нас узе у заштиту... не пропусти попунити празнине нашега протеста и за нашу мисао дати боље разлоге но што их ми имађасмо.“

Кад је, међутим, број с тим његовим антиклерикалним чланком изишао, он је био већ у Крагујевцу. Тамо га је чекала његова мала, али одушевљена отинтина верника и један самртник — Пера Ђорђевић који му оставља све своје имање, хиљаду двеста дуката, да га употреби за ширење идеје.

„Глас јавности“ са „ревидираним програмом“ био је престао, а Никола Остојић и његови пријатељи, били су изишли из управе „ДРруштвене штампарије“. У њој су опет добили превагу Марковићеви пријатељи, те он с њима уговори да и по трећи пут обнове лист. 1 јануара 1875 појавило се „Ослобођење“, као и ранији његови покушаји „лист за науку и политику“.

Марковић је у листу све и сва, као увек: од коректора до уредника и администратора. Он од јутра до мрака у току целога децембра седи у собици до штампарије. „Наспавам се и устанем да запалим цигару, а Светозарев прозор још светли“, — вели један савременик. Сви стари читаоци и много нових јављају се листу, и одмах после првога броја „Ослобођење“ добија хиљаду претплатника, Уз Марковића није више мала група занесењака; то је сад велики народни покрет.

Ми

(8 МАРИЋ

Али је Марковићу већ припрема за покретање листа у току децембра показала колико је то сад мучан посао за њега, тешкога болесника, Пријатељи из Београда и Крагујевца јављају му о намерама власти да га опет спута, да му забрани лист, а њега затвори.

„Међутим, он је лежао готово полумртав од болести у стомаку“, — каже Пера Тодоровић. „Видећи да изумире, расположи са својим